pregleda

Letopis Šapca 1933 - 1944.


Cena:
390 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 160 din
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (7248)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 11514

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Grigorije Babović LETOPIS ŠAPCA 1933 - 1944.

Biblioteka šabačka, Šabac/ Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2010.
232 strane, tvrd povez, A4 format.

Odlično očuvana, možda nekorišćena.

istorija Šapca

Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића „Летопис Шапца 1933–1944”, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије, која се не може разумети без предочавања јавности оваквих извора.

– Оригинални рукопис чува се у нашем Завичајном одељењу, а добили смо га средином осамдесетих година прошлог века од протиног сина Бошка Бабовића, некадашњег уредника културне рубрике „Политике”. Сматрали смо да је приређивање књиге не само дуг према Григорију Бабовићу, једној од упечатљивијих личности свога времена, већ и суграђанима и јавностикоји имају право да сазнају шта се тада дешавало – каже директорка Библиотеке шабачке мр Соња Бокун Ђинић.

Григорије Бабовић (1886–1961) рођен је Ориолику у Хрватској. После ниже гимназије у Винковцима, своје класично образовање наставио је у Српској великој гимназији у Сремским Карловцима. Желео је да студира музику, али се уписао у Карловачку богословију, коју је завршио у лето 1911. године. Почетком 1933. године, после службовања у Босуту, Вуковару и Негославцима, премештен је у Шабац. Од те године уредно је писао и летопис, који се завршава 23. октобра 1944. године, уласком партизана у град.

– Посебан значај Бабовићевом рукопису дају прилози које аутор врло вешто комбинује са аутентичним текстом. Њих чине бројни чланци, како из локалних штампаних гласила, попут „Шабачког гласника” и „Подринског весника”, тако и „Политике”, „Времена”, „Правде”, али и окупационог „Новог времена”. Ту су и новчанице, поштанске марке, ценовници, најаве догађаја и временских прилика, плакате, објаве из предратног и ратног периода, немачке наредбе и обавештења о стрељањима – објашњава Соња Бокун Ђинић.

Приређивач књиге мр Сања Петровић Тодосијевић, истраживач-сарадник Института за новију историју Србије, каже да летопис представља значајан извор из осетљивијег угла малог србијанског града у предвечерје највећег сукоба у историји човечанства. Бабовић пружа увид у догађаје као што су убиство краља Александра у Марсеју (1934), Конкордатска криза (1937), измирење епископата с владом Милана Стојадиновића (1938), избор патријарха Гаврила Дожића (1938), пад владе Милана Стојадиновића и избор владе Драгише Цветковића (1939), напад Немачке на Пољску (1939), успостављање дипломатских односа између Краљевине Југославије и СССР-а (1940)...

– Интерпретација периода од бомбардовања Београда 6. априла 1941, преко четворогодишње окупације до ослобођења Шапца 23. октобра 1944. представља, у методолошком и историографском смислу, најзначајнији део рукописа. Осврт на ратну збиљу шабачке чаршије посебно је важан јер пружа издиференциранији увид у окупацију, колаборацију, отпор, страдање, истребљење преко хиљаду Јевреја из такозваног Кладовског транспорта, појединачна и масовна убиства, борбе за ослобођење града – каже Сања Петровић Теодосијевић.

Летопис проте Григорија Бабовића завршава се списком 36 Шапчана, стрељаних на полуструшеном железничком мосту преко Саве на дан Свете Петке 27. октобра 1944. године. До пролећа 1945. године река је постала необележена гробница више стотина, а по неким тврдњама и до две хиљаде грађана, које је нови режим без спроведеног судског поступка немилосрдно ликвидирао као своје идеолошке противнике.

Мирољуб Мијушковић

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji način slanja, knjiga obično stiže na kućnu adresu za dan-dva; ali poštar ne zove primaoca telefonom. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta` ili `Organizovani transport`). Paket kao običnu tiskovinu ne šaljem jer nemam dokaz o slanju.

Post express je skuplji ali brže stiže i dužni su da Vas zovu telefonom.

Prema novom cenovniku, poštarina za preporučenu tiskovinu sada iznosi (u zagradama su raniji iznosi koji i dalje pišu kod „organizovanog transporta“):
101-250 g – 92 (ranije 76 dinara)
251-500 g – 120 (ranije 99 dinara)
501-1000g – 130 (ranije 106 dinara)
1001-2000 g – 158 (ranije 129 dinara)
Za veće težine poštarina je do 190 dinara.
Promenjene su i cene paketskih usluga.

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 51802417
Grigorije Babović LETOPIS ŠAPCA 1933 - 1944.

Biblioteka šabačka, Šabac/ Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2010.
232 strane, tvrd povez, A4 format.

Odlično očuvana, možda nekorišćena.

istorija Šapca

Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића „Летопис Шапца 1933–1944”, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије, која се не може разумети без предочавања јавности оваквих извора.

– Оригинални рукопис чува се у нашем Завичајном одељењу, а добили смо га средином осамдесетих година прошлог века од протиног сина Бошка Бабовића, некадашњег уредника културне рубрике „Политике”. Сматрали смо да је приређивање књиге не само дуг према Григорију Бабовићу, једној од упечатљивијих личности свога времена, већ и суграђанима и јавностикоји имају право да сазнају шта се тада дешавало – каже директорка Библиотеке шабачке мр Соња Бокун Ђинић.

Григорије Бабовић (1886–1961) рођен је Ориолику у Хрватској. После ниже гимназије у Винковцима, своје класично образовање наставио је у Српској великој гимназији у Сремским Карловцима. Желео је да студира музику, али се уписао у Карловачку богословију, коју је завршио у лето 1911. године. Почетком 1933. године, после службовања у Босуту, Вуковару и Негославцима, премештен је у Шабац. Од те године уредно је писао и летопис, који се завршава 23. октобра 1944. године, уласком партизана у град.

– Посебан значај Бабовићевом рукопису дају прилози које аутор врло вешто комбинује са аутентичним текстом. Њих чине бројни чланци, како из локалних штампаних гласила, попут „Шабачког гласника” и „Подринског весника”, тако и „Политике”, „Времена”, „Правде”, али и окупационог „Новог времена”. Ту су и новчанице, поштанске марке, ценовници, најаве догађаја и временских прилика, плакате, објаве из предратног и ратног периода, немачке наредбе и обавештења о стрељањима – објашњава Соња Бокун Ђинић.

Приређивач књиге мр Сања Петровић Тодосијевић, истраживач-сарадник Института за новију историју Србије, каже да летопис представља значајан извор из осетљивијег угла малог србијанског града у предвечерје највећег сукоба у историји човечанства. Бабовић пружа увид у догађаје као што су убиство краља Александра у Марсеју (1934), Конкордатска криза (1937), измирење епископата с владом Милана Стојадиновића (1938), избор патријарха Гаврила Дожића (1938), пад владе Милана Стојадиновића и избор владе Драгише Цветковића (1939), напад Немачке на Пољску (1939), успостављање дипломатских односа између Краљевине Југославије и СССР-а (1940)...

– Интерпретација периода од бомбардовања Београда 6. априла 1941, преко четворогодишње окупације до ослобођења Шапца 23. октобра 1944. представља, у методолошком и историографском смислу, најзначајнији део рукописа. Осврт на ратну збиљу шабачке чаршије посебно је важан јер пружа издиференциранији увид у окупацију, колаборацију, отпор, страдање, истребљење преко хиљаду Јевреја из такозваног Кладовског транспорта, појединачна и масовна убиства, борбе за ослобођење града – каже Сања Петровић Теодосијевић.

Летопис проте Григорија Бабовића завршава се списком 36 Шапчана, стрељаних на полуструшеном железничком мосту преко Саве на дан Свете Петке 27. октобра 1944. године. До пролећа 1945. године река је постала необележена гробница више стотина, а по неким тврдњама и до две хиљаде грађана, које је нови режим без спроведеног судског поступка немилосрдно ликвидирао као своје идеолошке противнике.

Мирољуб Мијушковић
51802417 Letopis Šapca 1933 - 1944.

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.