ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova, posveta na predlistu.

Izdavač: Matica srpska - Novi Sad,
2001. god.
Tvrd povez, 24,5 cm.
650 str.

Matica srpska je najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda, osnovana u Pešti 4/16. februara 1826. godine. Potreba nacionalne homogenizacije, prosvećivanja, kao i izdavanja srpskih knjiga, bili su osnovni razlozi za formiranje ovakvog Društva. Neposredni povod za osnivanje Matice srpske predstavljala je potreba za preuzimanjem Serbske letopisi (kasnijeg Letopisa Matice srpske), najstarijeg srpskog književnog časopisa i tada jedinog srpskog glasila, kome je pretilo gašenje.
Književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad.
Matica srpska, djeluje i na teritoriji Republike Srpske, kroz Društvo članova Matice Srpske u Republici Srpskoj, kao i u Crnoj Gori, kroz Društvo članova Matice Srpske u Crnoj Gori. Osim toga planirano je osnivanje Matice srpske u Beču.
Osnivači Matice srpske bili su peštanski Srbi Gavrilo Bozitovac, Jovan Demetrović, Josif Milovuk, Petar Rajić, Andrija Rozmirović, Georgije Stanković i Jovan Hadžić. Prvi predsednik Matice srpske bio je pravnik i književnik Jovan Hadžić, a prvi formalno izabrani sekretar pravnik i novinar Teodor Pavlović.
Matica srpska od osnivanja predstavlja ustanovu svesrpskog, sabornog karaktera. Po uzoru na nju, udruživaće se kasnije i drugi slovenski narodi u svoje Matice, preuzimajući od nje ime, a u velikoj meri i program (Matica češka-1831; Matica ilirska-1842; Matica lužičkosrpska-1847, itd.).
Matica srpska ima značajnu ulogu i u osnivanju nekih drugih ustanova srpske kulture, kao što je na primer prvi nacionalni profesionalni stalni teatar — Srpsko narodno pozorište. Svoju delatnost razvijala je mahom zahvaljujući dobrotvorima, među kojima je najznačajniji Sava Tekelija (1761—1842), koji je svu svoju imovinu testamentom zaveštao svojoj zadužbini Tekelijanumu i Matici srpskoj.
Sedište Matice srpske se nalazilo u Pešti do 1864. godine, kada je preseljena u Novi Sad. U današnjem sedištu, zadužbini Marije Trandafil iz 1912. godine, u Ulici Matice srpske 1 u Novom Sadu, Matica srpska se nalazi od 1927. godine.
Nakon preseljenja iz Pešte u Novi Sad, izrazito se razgranava Matičina prosvetiteljska i izdavačka delatnost, štampa se značajna serija „Knjige za narod“, množe se stipendijske zadužbine i legati, raspisuju književni konkursi, razgranava izdavačka delatnost, a sve jače postaje i prožimanje sa kulturom u slobodnoj Srbiji.
Iako je Prvi svetski rat značajno osiromašio Maticu srpsku, u međuratnom periodu ona dobija na naučnoj snazi svojih saradnika. U Matici srpskoj tada objavljuju Jovan Cvijić, Mihailo Pupin, Milutin Milanković, Aleksa Ivić, Jovan Erdeljanović i dr. U toku Drugog svetskog rata, Matica srpska se nije javno oglašavala, a nakon rata joj je oduzeta gotovo sva imovina.
U posleratnom periodu ona nastavlja da se razvija prevashodno u značajnu naučnu ustanovu, da bi danas imala
preko 3000 saradnika,
stotinjak naučnih projekata,
9 naučnih časopisa i
7 naučnih odeljenja
(Odeljenje za književnost i jezik,
Odeljenje za društvene nauke,
Odeljenje za prirodne nauke,
Odeljenje za likovne umetnosti,
Odeljenje za scenske umetnosti i muziku,
Leksikografsko i
Rukopisno odeljenje).
Radom na kapitalnim nacionalnim projektima, kakvi su
Srpski biografski rečnik,
Srpska enciklopedija,
Leksikon pisaca Jugoslavije, itd.
Matica srpska je postala i središte srpske leksikografije. Pored toga, iz Matice su se razvile i tri značajne ustanove —
Biblioteka Matice srpske,
Galerija Matice srpske (osnovana 1847) i
Izdavački centar Matice srpske.
Status ove institucije, regulisan je posebnim Zakonom o Matici srpskoj.
Predsedništvo Matice srpske izabrano na Skupštini 15. maja 2004. sa mandatom od četiri godine činili su predsednik prof. dr Božidar Kovaček, potpredsednici Miro Vuksanović, akademik Dimitrije Stefanović i prof. dr Dragoslav Herceg, i sekretar Pavle Stanojević. Predsedništvo izabrano 2008. godine čine predsednik akademik Čedomir Popov, potpredsednici prof dr Slavko Gordić, akademik Dimitrije Stefanović i prof. dr Slobodan Đurčić, generalni sekretar je prof dr Dušan Nikolić.
Predsednici Matice srpske:
Jovan Hadžić / Miloš Svetić (1799-1869)
Mihailo Jovanović (? -1851)
Sava Tekelija (1761—1842)
Platon Atanacković (1788—1867)
Pavle Trifunac (1796—1882)
Pavle Kojić (1800—1879)
Stevan Branovački (1804—1880)
Jovan Subotić (1817—1886)
Stevan Pavlović (1829—1908)
Đorđe Natošević (1821—1887)
Laza Stanojević (1834—1915)
Miloš Dimitrijević (1824—1896)
Antonije Hadžić (1831—1917)
Gedeon Dunđerski (1875—1939)
Radivoje Vrhovac (1863—1946)
Vasa Stajić (1878—1947)
Aleksandar Moč (1883—1952)
Milan Petrović (1879—1952)
Veljko Petrović (1884—1967)
Radomir Radujkov (1913—1982)
Mladen Leskovac (1904—1990)
Milivoj Nikolajević (1912—1988)
Živan Milisavac (1915—1997)
Boško Petrović (1915—2001)
Božidar Kovaček (1930—2007)
Čedomir Popov (1936—2012)
Dragan Stanić (1956)
Sekretari su bili: dr Nikola Milutinović (1932—1941), dr Dušan Popov (1979—1991).
Zgradu koja je spomenik kulture je projektovao Momčilo Tapavica.
Izvor Vikipedija