pregleda

Hitler`s Children / Bader Majnhof grupa (RETKO)


Cena:
3.890 din
Želi ovaj predmet: 7
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (4285)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,9% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7236

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Hitler`s Children: The Story of the Baader-Meinhof Terrorist Gang
1978.
Granada Publishing New York
ilustrovano
veoma dobro stanje
RETKO!!!

First published in 1977 in the US and Britain to universal critical acclaim, Hitler`s Children quickly became a world-wide best seller, translated into many other languages, including Japanese.


It tells the story of the West German terrorists who emerged out of the `New Left` student protest movement of the late 1960s. With bombs and bullets they started killing in the name of `peace`. Almost all of them came from prosperous, educated families. They were `Hitler`s children` not only in that they had been born in or immediately after the Nazi period - some of their parents having been members of the Nazi party - but also because they were as fiercely against individual freedom as the Nazis were. Their declared ideology was Communism. They were beneficiaries of both American aid and the West German economic miracle. Despising their immeasurable gifts of prosperity and freedom, they `identified` themselves with Third World victims of wars, poverty and oppression, whose plight they blamed on `Western imperialism`. In reality, their terrorist activity was for no better cause than self-expression.


Their dreams of leading a revolution were ended when one after another of them died in shoot-outs with the police, or was blown up with his own bomb, or was arrested, tried, and condemned to long terms of imprisonment. All four leaders of the Red Army Faction (dubbed `the Baader-Meinhof gang` by journalists) committed suicide in prison.

Фракција Црвене армије (нем. Rote Armee Fraktion; RAF) такође позната и као Бадер-Мајнхоф група је била једна од најутицајнијих левичарских, западно-немачких милитантних организација. Деловали су као урбана герила од 1970. до 1993. (званично 1998).
Све је започело на студентским протестима касних 1960-их када је током нереда смртно рањен протестант кога је убила тадашња западно немачка полиција. Такође и за време каснијих демонстрација против рата у Вијетнаму немачка полиција је била веома брутална. Вођа протеста је убијен. Све је то кулминирало подметањем пожара у неколико полицијских станица за шта је одговорна група: Торвалд Прол, Хорст Зенлајн, Гудрун Енслин и Андреас Бадер који су убрзо ухапшени. У Немачкој је 1960. дошло до екстремне реакције на нацистичку прошлост. Млади Немци су се питали зашто је генерација њихових родитеља учествовала у грозотама нацизма. Када су схватили да су многи бивши нацисти и даље део система и полиције која напада њихове демонстрације, понекад и са убилачком силом, многи су изгубили сваку веру у демократски потенцијал политичког поретка и окренули се оружаној борби да га збаце.

Године 1968. Андреас Бадер и његова девојка Гудрун Енслин су подметнули пожар и до темеља спалили велику робну кућу у Франкфурту. На зиду оближње зграде су оставили графит: „Боље спаљивати робне куће него куповати у њима“. Брзо су их пронашли и ухапсили. У затвору је остао до маја 1970. када је на спектакуларан начин побегао уз помоћ познате новинарке Улрике Мајнхоф. Новинарка Улрике Мајнхоф је у то време писала у позитивном светлу о студентским протестма и критичке чланке о понашању полиције, ширећи бунт. Једном је рекла: „Ако запалите један аутомобил то је кривично дело, а ако запалите на стотине аутомобила то је политички активизам“. Или: „Полицајци су свиње. Заправо, они су гори од свиња. Убијање полицајаца је неопходно у циљу ослобођења. Човек постаје другачији када навуче униформу. Чим је у униформи, човек постаје легитимна мета револуционара.“ Мајнхофова је убедила стражаре да пусте Бадера у библиотеку да би га она интервјуисала. Тамо су стражаре дочекали наоружани левичари који су ослободили Бадера. Улрике Мајнхоф је постала једна од водећих личности овог покрета, напустила удобни јавни живот и прешла у илегалу и оружану борбу. Тако је настао РАФ.
До краја 1970. године РАФ је опљачкао три банке у Берлину. Украденим новцем су преко источног Берлина стигли до Јорданске пустиње где су похађали војну обуку у кампу Ал-Фатаха. Купили су оружје за даље акције и почела је њихова дугорочна сарадња са палестинским милитаристима.

Током 1971. године пљачкали су банке широм Немачке, тј. вршили „експропријацију капитала“, како су то они називали. Улрике Мајнхоф је написала њихов званични манифест на којем се први пут појавио њихов лого: црвена петокрака, преко ње калашњиков и натпис РАФ. Касније је АК-47 замењен аутоматским пиштољем хеклером, омиљеним алатом групе. Место злочина напуштали су увек у „БМВ“ аутомобилима, а користили су искључиво ова кола јер су била лака за обијање, лако су се палила „на жице“ и била су веома брза. Тих година у Немачкој се говорило да „БМВ“ заправо значи Бадер-Мајнхоф Ваген.

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Манифест за оружану акцију.
Немачким властима је нарочито тешко падало то што је много младих људи широм земље одобравало оно што је РАФ чинио. Тадашње новинарске анкете показале су да би сваки трећи омладинац у Немачкој пружио уточиште РАФ-овцима у бекству. Акције РАФ-а инспирисали су појављивање других оружаних формација: „2. јун“ и „Револуционарне ћелије“ почеле су са нападима на банке, полицију и власништво капиталиста. „2. јун“ је у сарадњи са организацијом ИРА подметнуо бомбу у британски јахт-клуб. Целу Немачку је тресла грозница црвеног насиља. Тадашњи министар унутрашњих послова Ханс-Дитрих Геншер је формирао специјалне секције полиције које су се бавиле искључиво овом појавом.

Хапшења
Средином 1972. године специјална полиција је сазнала за потенцијално скровиште РАФ-а у Франкфурту. Извршили су препад у просторији, нису пронашли људе, али су пронашли огромне количине експлозива. Полиција је испразнила кутије експлозива и озвучила цео простор не одајући да зна за њега. Затим су радници Градског зеленила наводно садили траву у околини, а заправо су постављали вреће са песком, очекујући велики оружани окршај са РАФ-ом. 1. јуна, у украденом најновијем моделу „Поршеа“, стигли су Андреас Бадер и Холгер Мајнс. Пружили су отпор пуцајући на полицајце из скровишта. Снајпер је ранио Бадера у ногу. Мајнс је приморан да се скине до голе коже и изађе са рукама на темену. Обојица су ухапшени. Сутрадан је ухапшена и Гудрун Енслин, и то у једном бутику у Хамбургу. Продавац је позвао полицију јер је у њеној јакни, коју је оставила док је пробала блузу, приметио револвер. Две недеље касније ухапшена је и Улрике Мајнхоф. Био је то крај деловања тзв. прве генерације РАФ-а.

Друга генерација
Од слободних чланова и нових симпатизера формирана је друга генерација која је извела многе терористичке акције (напад на амбасаду у Стокхолму, отмице авиона, напади на правосудне органе) углавном у циљу ослобађања чланова прве генерације из затвора. А постојале су и трећа, четврта па и пета генерација РАФ-оваца.

Припадници РАФ-а су били посебно третирани и изоловани у затвору да би им тек после јавних штрајкова глађу и протеста били омогућени прихватљиви услови. 9. маја 1976. Улрике Мајнхоф је пронађена мртва у својој ћелији. Извршила је самоубиство вешањем, под веома сумњивим околностима.

30. јула 1977. Јирген Понто, власник Дрезднер банке је убијен на вратима куће у покушају киднаповања.

5. септембар 1977. Ханс Мартин Шлејер, бивши официр СС трупа и један најмоћнијих индустријалаца у Западној Немачкој је киднапован. Његов возач је тог дана нагло закочио кад су испред њега излетела колица са бебом. Полицијски ауто који је био у пратњи није се могао зауставити и слупао се у Шлејеров аутомобил. Пет маскираних нападача одмах су убили полицајце и киднаповали Шлејера. У писму са захтевима које је послато влади је наведено ослобађање свих 11 припадника организације. У Бону је организован кризни штаб чији је вођа био канцелар Хелмут Шмит. Његов план је био да одуговлачи док се не сазна позиција талаца. Месец дана се ништа није догађало. Примљена је зачуђујућа информација - отет је авион који је летео ка Фракфурту од стране четворице муслиманских отмичара који су поставили исте захтеве као и РАФ плус 15 милиона америчких долара и ослобађање два Палестинца. Авион је најпре преусмерен у Италију, а затим и према Кипру, Бахреину и Дубаију, да би на крају слетео у Могадиш. Тамо су отмичари убили пилота, да би након тога рискантном акцијом немачке тајне службе три отмичара убијена, а нико од талаца није поврђен.

Пола сата касније пошто је на радију објављена вест о неуспеху отмице авиона у својим ћелијама су нађени мртви Бадер и Енслин. Званично је објављено да се ради о самоубиствима мада је код многих изазвао сумњу начин на који је Бадер наводно извршио самоубиство. Наиме он је устрељен пиштољем у главу иако је то био строго чуван затвор где је пиштољ скоро немогуће било прокријумчарити. Следећег дана је РАФ објавио информацију о егзекуцији Шлејера.

Распуштање
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Распуштање Фракције црвене армије.
РАФ је наставио са деловањем и касније али због слома комунизма њихов утицај је постао занемарљив. Њихова последња велика акција била је подметање огромне бомбе и рушење зидова женског затвора у Виетерштаду 1993. Потпуно су се разишли тек 1998. када је послато и званично саопштење „Ројтерсу“.

РАФ је остала упамћена по великој подршци становништва (нарочито омладине) иако је користила насилне методе да би остварила своје циљеве.

Занимљивости
Док су се у Јордану обучавале код терориста Ал-Фатаха, у тренуцима предаха црвено-армејке су се мало разоденуле и прилегле да се сунчају на крову хотела. Људи из Ал-Фатаха, од којих већина никада није ни видела голу жену, наредили су им да се одмах обуку. Бадер је изјавио да револуција и еманципација иду руку под руку. „Јебање и пуцање је једно те исто!“, рекао је. На то су му одговорили да ће им одсећи главе ако се не обуку.
Улрике Мајнхоф је поштом послала минобацач из Берлина у Хамбург. Није добро написала адресу на пакету па је пошиљка завршила у одељењу изгубљено-нађено. Рафовци су морали да проваљују у пошту да покупе оружје.
Андреас Бадер је написао и штампао памфлет „Како украсти мотоцикл“, који је делио по двориштима средњих школа у Немачкој. „Капиталистички систем никада ти неће дозволити да уживаш у привилегијама које имају богати. Мораћеш да се сам сналазиш. Отми од богатих!“ - писало је, између осталог, у памфлету.

Frakcija Crvene Armije (nemački: Rote Armee Fraktion; RAF) takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa ili banda bila je jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno-nemačkih militantnih organizacija. Delovali su kao `urbana gerila` od 1970. do 1993. (zvanično 1998.)

tags: bader majnhof banda studentski protesti terorizam majn kamf hitler nacizam anarhizam

Skuplje knjige možete platiti na rate.

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 130-144 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 46745553
Hitler`s Children: The Story of the Baader-Meinhof Terrorist Gang
1978.
Granada Publishing New York
ilustrovano
veoma dobro stanje
RETKO!!!

First published in 1977 in the US and Britain to universal critical acclaim, Hitler`s Children quickly became a world-wide best seller, translated into many other languages, including Japanese.


It tells the story of the West German terrorists who emerged out of the `New Left` student protest movement of the late 1960s. With bombs and bullets they started killing in the name of `peace`. Almost all of them came from prosperous, educated families. They were `Hitler`s children` not only in that they had been born in or immediately after the Nazi period - some of their parents having been members of the Nazi party - but also because they were as fiercely against individual freedom as the Nazis were. Their declared ideology was Communism. They were beneficiaries of both American aid and the West German economic miracle. Despising their immeasurable gifts of prosperity and freedom, they `identified` themselves with Third World victims of wars, poverty and oppression, whose plight they blamed on `Western imperialism`. In reality, their terrorist activity was for no better cause than self-expression.


Their dreams of leading a revolution were ended when one after another of them died in shoot-outs with the police, or was blown up with his own bomb, or was arrested, tried, and condemned to long terms of imprisonment. All four leaders of the Red Army Faction (dubbed `the Baader-Meinhof gang` by journalists) committed suicide in prison.

Фракција Црвене армије (нем. Rote Armee Fraktion; RAF) такође позната и као Бадер-Мајнхоф група је била једна од најутицајнијих левичарских, западно-немачких милитантних организација. Деловали су као урбана герила од 1970. до 1993. (званично 1998).
Све је започело на студентским протестима касних 1960-их када је током нереда смртно рањен протестант кога је убила тадашња западно немачка полиција. Такође и за време каснијих демонстрација против рата у Вијетнаму немачка полиција је била веома брутална. Вођа протеста је убијен. Све је то кулминирало подметањем пожара у неколико полицијских станица за шта је одговорна група: Торвалд Прол, Хорст Зенлајн, Гудрун Енслин и Андреас Бадер који су убрзо ухапшени. У Немачкој је 1960. дошло до екстремне реакције на нацистичку прошлост. Млади Немци су се питали зашто је генерација њихових родитеља учествовала у грозотама нацизма. Када су схватили да су многи бивши нацисти и даље део система и полиције која напада њихове демонстрације, понекад и са убилачком силом, многи су изгубили сваку веру у демократски потенцијал политичког поретка и окренули се оружаној борби да га збаце.

Године 1968. Андреас Бадер и његова девојка Гудрун Енслин су подметнули пожар и до темеља спалили велику робну кућу у Франкфурту. На зиду оближње зграде су оставили графит: „Боље спаљивати робне куће него куповати у њима“. Брзо су их пронашли и ухапсили. У затвору је остао до маја 1970. када је на спектакуларан начин побегао уз помоћ познате новинарке Улрике Мајнхоф. Новинарка Улрике Мајнхоф је у то време писала у позитивном светлу о студентским протестма и критичке чланке о понашању полиције, ширећи бунт. Једном је рекла: „Ако запалите један аутомобил то је кривично дело, а ако запалите на стотине аутомобила то је политички активизам“. Или: „Полицајци су свиње. Заправо, они су гори од свиња. Убијање полицајаца је неопходно у циљу ослобођења. Човек постаје другачији када навуче униформу. Чим је у униформи, човек постаје легитимна мета револуционара.“ Мајнхофова је убедила стражаре да пусте Бадера у библиотеку да би га она интервјуисала. Тамо су стражаре дочекали наоружани левичари који су ослободили Бадера. Улрике Мајнхоф је постала једна од водећих личности овог покрета, напустила удобни јавни живот и прешла у илегалу и оружану борбу. Тако је настао РАФ.
До краја 1970. године РАФ је опљачкао три банке у Берлину. Украденим новцем су преко источног Берлина стигли до Јорданске пустиње где су похађали војну обуку у кампу Ал-Фатаха. Купили су оружје за даље акције и почела је њихова дугорочна сарадња са палестинским милитаристима.

Током 1971. године пљачкали су банке широм Немачке, тј. вршили „експропријацију капитала“, како су то они називали. Улрике Мајнхоф је написала њихов званични манифест на којем се први пут појавио њихов лого: црвена петокрака, преко ње калашњиков и натпис РАФ. Касније је АК-47 замењен аутоматским пиштољем хеклером, омиљеним алатом групе. Место злочина напуштали су увек у „БМВ“ аутомобилима, а користили су искључиво ова кола јер су била лака за обијање, лако су се палила „на жице“ и била су веома брза. Тих година у Немачкој се говорило да „БМВ“ заправо значи Бадер-Мајнхоф Ваген.

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Манифест за оружану акцију.
Немачким властима је нарочито тешко падало то што је много младих људи широм земље одобравало оно што је РАФ чинио. Тадашње новинарске анкете показале су да би сваки трећи омладинац у Немачкој пружио уточиште РАФ-овцима у бекству. Акције РАФ-а инспирисали су појављивање других оружаних формација: „2. јун“ и „Револуционарне ћелије“ почеле су са нападима на банке, полицију и власништво капиталиста. „2. јун“ је у сарадњи са организацијом ИРА подметнуо бомбу у британски јахт-клуб. Целу Немачку је тресла грозница црвеног насиља. Тадашњи министар унутрашњих послова Ханс-Дитрих Геншер је формирао специјалне секције полиције које су се бавиле искључиво овом појавом.

Хапшења
Средином 1972. године специјална полиција је сазнала за потенцијално скровиште РАФ-а у Франкфурту. Извршили су препад у просторији, нису пронашли људе, али су пронашли огромне количине експлозива. Полиција је испразнила кутије експлозива и озвучила цео простор не одајући да зна за њега. Затим су радници Градског зеленила наводно садили траву у околини, а заправо су постављали вреће са песком, очекујући велики оружани окршај са РАФ-ом. 1. јуна, у украденом најновијем моделу „Поршеа“, стигли су Андреас Бадер и Холгер Мајнс. Пружили су отпор пуцајући на полицајце из скровишта. Снајпер је ранио Бадера у ногу. Мајнс је приморан да се скине до голе коже и изађе са рукама на темену. Обојица су ухапшени. Сутрадан је ухапшена и Гудрун Енслин, и то у једном бутику у Хамбургу. Продавац је позвао полицију јер је у њеној јакни, коју је оставила док је пробала блузу, приметио револвер. Две недеље касније ухапшена је и Улрике Мајнхоф. Био је то крај деловања тзв. прве генерације РАФ-а.

Друга генерација
Од слободних чланова и нових симпатизера формирана је друга генерација која је извела многе терористичке акције (напад на амбасаду у Стокхолму, отмице авиона, напади на правосудне органе) углавном у циљу ослобађања чланова прве генерације из затвора. А постојале су и трећа, четврта па и пета генерација РАФ-оваца.

Припадници РАФ-а су били посебно третирани и изоловани у затвору да би им тек после јавних штрајкова глађу и протеста били омогућени прихватљиви услови. 9. маја 1976. Улрике Мајнхоф је пронађена мртва у својој ћелији. Извршила је самоубиство вешањем, под веома сумњивим околностима.

30. јула 1977. Јирген Понто, власник Дрезднер банке је убијен на вратима куће у покушају киднаповања.

5. септембар 1977. Ханс Мартин Шлејер, бивши официр СС трупа и један најмоћнијих индустријалаца у Западној Немачкој је киднапован. Његов возач је тог дана нагло закочио кад су испред њега излетела колица са бебом. Полицијски ауто који је био у пратњи није се могао зауставити и слупао се у Шлејеров аутомобил. Пет маскираних нападача одмах су убили полицајце и киднаповали Шлејера. У писму са захтевима које је послато влади је наведено ослобађање свих 11 припадника организације. У Бону је организован кризни штаб чији је вођа био канцелар Хелмут Шмит. Његов план је био да одуговлачи док се не сазна позиција талаца. Месец дана се ништа није догађало. Примљена је зачуђујућа информација - отет је авион који је летео ка Фракфурту од стране четворице муслиманских отмичара који су поставили исте захтеве као и РАФ плус 15 милиона америчких долара и ослобађање два Палестинца. Авион је најпре преусмерен у Италију, а затим и према Кипру, Бахреину и Дубаију, да би на крају слетео у Могадиш. Тамо су отмичари убили пилота, да би након тога рискантном акцијом немачке тајне службе три отмичара убијена, а нико од талаца није поврђен.

Пола сата касније пошто је на радију објављена вест о неуспеху отмице авиона у својим ћелијама су нађени мртви Бадер и Енслин. Званично је објављено да се ради о самоубиствима мада је код многих изазвао сумњу начин на који је Бадер наводно извршио самоубиство. Наиме он је устрељен пиштољем у главу иако је то био строго чуван затвор где је пиштољ скоро немогуће било прокријумчарити. Следећег дана је РАФ објавио информацију о егзекуцији Шлејера.

Распуштање
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Распуштање Фракције црвене армије.
РАФ је наставио са деловањем и касније али због слома комунизма њихов утицај је постао занемарљив. Њихова последња велика акција била је подметање огромне бомбе и рушење зидова женског затвора у Виетерштаду 1993. Потпуно су се разишли тек 1998. када је послато и званично саопштење „Ројтерсу“.

РАФ је остала упамћена по великој подршци становништва (нарочито омладине) иако је користила насилне методе да би остварила своје циљеве.

Занимљивости
Док су се у Јордану обучавале код терориста Ал-Фатаха, у тренуцима предаха црвено-армејке су се мало разоденуле и прилегле да се сунчају на крову хотела. Људи из Ал-Фатаха, од којих већина никада није ни видела голу жену, наредили су им да се одмах обуку. Бадер је изјавио да револуција и еманципација иду руку под руку. „Јебање и пуцање је једно те исто!“, рекао је. На то су му одговорили да ће им одсећи главе ако се не обуку.
Улрике Мајнхоф је поштом послала минобацач из Берлина у Хамбург. Није добро написала адресу на пакету па је пошиљка завршила у одељењу изгубљено-нађено. Рафовци су морали да проваљују у пошту да покупе оружје.
Андреас Бадер је написао и штампао памфлет „Како украсти мотоцикл“, који је делио по двориштима средњих школа у Немачкој. „Капиталистички систем никада ти неће дозволити да уживаш у привилегијама које имају богати. Мораћеш да се сам сналазиш. Отми од богатих!“ - писало је, између осталог, у памфлету.

Frakcija Crvene Armije (nemački: Rote Armee Fraktion; RAF) takođe poznata i kao Bader-Majnhof grupa ili banda bila je jedna od najuticajnijih levičarskih, zapadno-nemačkih militantnih organizacija. Delovali su kao `urbana gerila` od 1970. do 1993. (zvanično 1998.)

tags: bader majnhof banda studentski protesti terorizam majn kamf hitler nacizam anarhizam
46745553 Hitler`s Children / Bader Majnhof grupa (RETKO)

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.