ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ZABORAVLJENI ADMIRAL SER ERNEST TRUBRIDŽ
izvodi iz dnevnika 1915 - 1919.

Biblioteka RTS, Edicija „Baština` / Suizdavaštvo: Medija centar `Odbrana` i Ambasada Velike Britanije u Srbiji, Beograd, 2017
342 strane, udžbenički format.
dvojezični:Srpski i Engleski

Podaci o ratnoj svakodnevici Beograda 1915. godine, s posebnim naglaskom na finese rečnog ratovanja. Tu su i detalji o temama za koje je inače teško naći istorijsku građu, poput stanja morala među vojnicima i civilima, špijunaži i ratnim glasinama, međuljudskim odnosima ili o tome kako se u ratu provodi slobodno vreme. Kako je reč o utiscima jednog stranca koji o Srbiji pre dolaska nije znao gotovo ništa, dnevnik na pojedinim mestima poprima i etnografska obeležja. Knjiga sadrži i DVD sa dokumentarnim filmom Slađane Zarić, autora celog projekta.

Admiral Ernest Trubridž (1862–1926 je britanskoj i srpskoj javnosti gotovo potpuno nepoznato ime, iako se radi o čoveku koji je čak tri ratne godine proveo sa srpskom vojskom nalazeći se na veoma važnim dužnostima.



Ko je bio Ernest Čarls Tomas Trubridž?

Trubridž je pripadao čuvenoj britanskoj pomorskoj porodici. Po završetku pomorske akademije obavljao je niz dužnosti, ali je vrhunac njegove tadašnje karijere predstavljalo postavljenje za komandanta dela britanske Mediteranske flote, 1912. godine.

Međutim, u prvim danima Prvog svetskog rata, Trubridž se našao u velikoj neprilici. Naime, nemačka moderna krstarica `Geben` nalazila se tada u Mediteranu. Strahovalo se da taj moćni brod može da stvori velike probleme britanskoj i francuskoj mornarici. Prvi lord Admiraliteta Vinston Čerčil, izdao je Trubridžu protivrečna naređenja. Traženo je se spreči bekstvo `Gebena` iz Mediterana, ali u isto vreme, Trubridž nije smeo da stupa u borbu ukoliko bi procenio da raspolaže slabijim snagama od protivnika.

Kapetan `Gebena` je odlučio da brod uputi ka Konstantinopolju. Izvršena je fiktivna prodaja broda otomanskoj državi, čime je bitno poremećena ravnoteža snaga u Crnom moru. Taj događaj je imao veliki uticaj i na odluku Turske da uđe u rat na strani Centralnih sila. Vinston Čerčil je bio posebno ozlojeđen takvim razvojem događaja i nikada nije oprostio Trubridžu što je dopustio da nemački brodovi uteknu.

Trubridž je viđen i kao formalni krivac. Suđeno mu je pred vojnim sudom za zanemarivanje dužnosti, ali je oslobođen optužbi. Tom odlukom nije bio zadovoljan Vinston Čerčil. Nameravao je da Trubridža ipak nekako kazni.

U međuvremenu, srpska vlada se obratila članicama Antante tražeći pomoć u borbi protiv austrougarskih rečnih brodova. Naime, iz svojih baza u Zemunu i Pančevu, brodovi Dunavske flotile su redovno bombardovali Beograd.

S druge strane, srpska vojska nije raspolagala odgovarajućim sredstvima za preprečavanje puta monitorima. Kao odgovor na srpsku molbu, pomoć je počela da stiže. Rečne mine, pomorski topovi i pancirne granate stigli su najpre iz Rusije, a zatim i iz Francuske.

Čerčil je odlučio da u Beograd pošalje i admirala Trubridža. Bilo je to, kako je primetio ruski poslanik u Srbiji grof Trubecki, `počasno izgnanstvo`. Tako je jedan admiral stigao u zemlju koja nije ni imala morsku obalu. Dolazak teških topova u Beograd bio je i u vezi sa britanskom akcijom na Galipolju. Naime, ukoliko bi se kod Beograda blokirao Dunav, jedini put kojim bi Nemačka mogla da snabdeva municijom Otomansko carstvo bio bi zatvoren.

Trubridž je stigao u Beograd krajem februara 1915. godine, zajedno sa osam teških topova, minama i torpedima. Na raspolaganje mu je stavljeno svega 70 britanskih vojnika. Dolazak jednog admirala u Srbiju srpske vlasti su prihvatile sa simpatijama. Iskrcavanje topova na topčiderskoj železničkoj stanici opisao je srpski vojnik Mihailo Karakašević, koji je kasnije postao deo mešane britansko-srpske artiljerijske posade.

„Ovi engleski topovi, okićeni cvećem, vučeni su zapregom od po šest pari volova, ispraćeni su na položaje uz burno klicanje Beograđana koji su u njima i svojim saveznicima, engleskim vojnicima, gledali svoje zaštitnike.`
Trubridž je, kao najviši po činu, preuzeo komandu nad svim savezničkim pomorskim misijama u Beogradu. Po upoznavanju sa situacijom, odmah je počeo rad na tome da se odbrana ojača, pa su naručena dodatna sredstva iz britanske baze na Malti. Trubridž se upoznaje i sa Beogradom i Beograđanima. Uči srpski jezik. Boravak u Srbiji opisao je u svom dnevniku na više stotina stranica. On donosi i duh britanske mornarice u Beograd.
Tako, Trubridž i njegovi saradnici odmah počinju da razmišljaju ne samo kako da Beograd odbrane već i kako da izvrše prepad na protivničku mornaricu, usidrenu u Zemunu. Na zahtev Britanske pomorske misije u Srbiji, sa Malte je transportovana jedna šalupa (mali brod) sposobna da ispaljuje torpeda. Nakon velikih problema, šalupa je sa Malte, preko Soluna, železnicom prevezena u Beograd. Naime, brod je sečen na delove kako bi moglo da se prođe kroz tunele na železničkoj pruzi za Srbiju.
Dana 23. marta 1915. godine, Trubridž je zapisao u svom dnevniku:

`Šalupa je porinuta noćas i može se reći: ovo je trijumf! Na Malti su mi rekli da je to nemoguće! Konzul u Solunu mi je rekao da je to nemoguće! Ali mi smo uspeli!`
U aprilu, izveden je napad na zemunsku luku. Po mraku, pogođena je samo maketa austrougarskog monitora. Ipak, taj događaj je bio od velikog značaja za moral srpske vojske u Beogradu. Po padu Beograda, Trubridž se sa članovima Britanske pomorske misije postepeno povlačio ka Kosovu i Albaniji.
Njegov dnevnik je ispunjen pohvalama, ali i pokudama o stanju u srpskoj vojsci. U petak, 12. novembra, opisao je scenu kojoj je prisustvovao: `Jednom srpskom ministru juče su pretili vojnici, tražili su i zahtevali da dobiju hleb. Ovo pokazuje kakvo je raspoloženje i kako se sve lako može pretvoriti u debakl.` U Albaniji je imenovan za upravnika pristaništa u Medovi. Organizovao je ukrcavanje vojnika i civila, i istovar pomoći koja je stizala. Srpski činovnik Ministarstva finansija Avram Lević pomenuo je u svojim sećanjima važnu ulogu koju je Trubridž odigrao prilikom pokušaja `crnorukaca` da oduzmu Leviću državni novac. Naime, Lević je 15. januara 1916. godine 250 sanduka sa novcem stavio pod Trubridžovu kontrolu, znajući da niko neće smeti da nasilno oduzme sanduke od tako visokog savezničkog oficira.
Po napuštanju Albanije, Britanska pomorska misija je rasformirana. Međutim, regent Aleksandar je tražio od Trubridža da se vrati u Grčku i radi kao lični oficir za vezu između britanske vlade i regenta. Na ovako važnom mestu, Trubridž je mogao bitno da utiče na donošenje odluka obe strane. Dve godine Trubridž je proveo na toj poziciji. Tako je marta 1916. godine pratio regenta na diplomatskoj turneji po savezničkim zemljama. U svom dnevniku ostavio je niz zapažanja o stanju na Solunskom frontu, ali i o raspoloženju Britanaca prema Srbima i obrnuto.

Petnaestog maja 1916. pisao je: `Situacija na Solunskom frontu nikako nije dobra. Ne postoji nikakva saradnja među savezničkim armijama, štaviše može se reći da među saveznicima postoji aktivna nesaradnja.`
Trubridž je bio sa srpskom vojskom i tokom njenog prodora 1918. godine. Regent je u tim danima pucao od samopouzdanja, pa je Trubridž u svoj dnevnik zapisao da su `Srbi nepodnošljivi kada im dobro ide` i da može da ih podnosi `samo kada su potišteni`. Zatekao se i u zgradi u kojoj je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Može se reći da je Trubridž u Srbiji povratio ugled. Bitno je doprineo odbrani Beograda, ali je istovremeno bio od pomoći i u nizu drugih situacija kritičnih po srpsku vojsku, pre svega u Albaniji. Konačno, njegovim radom, sa puno takta, srpsko-britanski odnosi imali su samo koristi, piše RTS.
Po završteku rata, njegova veza sa Balkanom se nije okončala. Počev od 1919. godine, predsedavao je Međusavezničkoj, a zatim i Međunarodnoj dunavskoj komisiji. Preminuo je 1926. godine u Bijaricu.
Autor je naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju
očuvana