ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Samostalno autorsko izdanje, Valjevo - Mionica, 2001.
335 strana, tvrd povez, udžbenički format.

Veoma lepo očuvana.

Vojvoda Živojin Mišić, Irma Mišić...

Кроз судбину синова војводе Живојина Мишића – Радована, Александра и Војислава – можда се понајбоље огледају ломови српске историје у првој половини 20. века

Син Радован и Ирма Мишић имали су кћи Даницу–Дуду. Александар и Милена били су без деце, док је Војислав имао сина и кћи Милицу. Наравно да је син добио име по славном деди, Живојин. Он је пред крај Другог светског рата оболео од „нечега на мозгу”, да би се убрзо испоставило да је то нешто управо оно најгоре, рак. Лекари у Београду нису хтели да га оперишу, послали су га у Загреб, и операција је званично успела. Међутим, у повратку кући, у препуном возу, Живојин је издахнуо на мајчиним рукама. Било је то 14. августа 1945. године. Да тело детета не би избацили из воза, мајка је све драгоцености које је имала код себе дала спроводнику воза. Сахрањен је у дединој гробници на Новом гробљу.
Војводина кћи Елеонора била је удата за Богдана Анђелковића. Оног официра који је одбио да прими Ацу у данима Кумановске битке. Сутрадан, Анђелковић је погинуо на Младом Нагоричану. После његове погибије удала се за ваљевског апотекара Михаила Марковића.
Средња кћи, Олга, била је удата за чувеног српског сликара импресионисту Милана Миловановића (1876–1946). Најмлађа, Анђелија, није се удавала.