Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prusci kroz vijekove Živko P.Ćurčija
Bin Inter., Kostajnica 2007g
tvrd povez
496 strana
25cm
knjiga je nova, ali ima posvetu
Живко Ћурчија пише како „име Прусци потиче од презимена исламизоване породице Прусац чији је члан био надалеко познати Хамзага Прусац”. У аустријским књигама ово место се помиње именом најближе данашњем. Прусци су били и Прушлу Полфе?! Били су и Пружци, Прушци. Једно време и Фрузи... А данашње име је већ више од једног века.

– У Глигорића гају прушачком засеоку, била је црква почетком 19. века. У њу је могао ући само свештеник и неколико верника. Та црквица је касније пренесена у центар села на место данашње цркве... У засеоку Думбрава, постојале су још две црквице, гркокаталичка и римокатоличка. Обе су нестале током Другог светског рата, прича Живко Ћурчија који је цео радни век просветарио у Прусцима.

Прва школа у Прусцима саграђена је 1931. а десет година касније је срушена. Сељани се сећају и прве учитељице Наде Милановић која је, заједно са сином, касније скончала у Јасеновцу. После Другог светског рата у Прусцима су биле две школе. Једна у кући Обрадовића, а друга у Дејановићима.

Памтили су у Прусцима многе датуме и године страдања, али од оног из Другог рата, тежег није било.

– Све што је било српско било је непријатељско. Све су клали. Након напада на Љешљански рудник усташе су починиле велики покољ. Из школе је отерано осамдесет, а из Љешљана дванаест сељана. Сви су побијени, каже Млађен Мачак.

У Прусце су вековима долазиле избеглице из Црне Горе, Херцеговине, из Книнске крајине и Србије. Како је ко крчио плодну поткозарску земљу тај је ту и остао. Радили су Прушчани и у љешљанском руднику и у добрљинској пилани. Живота је било у свакој прусачкој присоји. Данас овде тек 106 сељана. Побројао их је Живко Ћурчија...

Из Прусаца су одселили и да се више никада не врате власници двадесет кућа, док је четрдесет домаћинстава пусто пошто су њихови власници помрли.

– Становника је мање за половину. Четрдесетак кућа данас је са само једним укућанином. Ето када је умрем у Прусцима више неће бити Грубјешића, уздише Млађен Грубјешић.