ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti

Uredno podvučene dve kratke rečenice u predgovoru, inače odlično očuvano.

Autor Kajzer, Volfgang, 1906-1960 ; Kayser, Wolfgang, 1906-1960
Naslov Jezičko umetničko delo / Volfgang Kajzer ; [preveo Zoran Konstantinović]
Ostali naslovi Das sprachliche Kunstwerk. srp
Jezik srpski
Godina 1973
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1973 (Beograd : Kultura)
Drugi autori Konstantinović, Zoran, 1920-2007 (prevodilac) (autor dodatnog teksta) ;
Fizički opis XII, 533 str. ; 21 cm
Zbirka Književna misao ; 9
Napomene Prevod dela: Das sprachliche Kunstwerk / Wolfgang Kayser
Str. V-XII: Predgovor / Zoran Konstantinović
Bibliografija: str. 457-512
Registar.
(Broš.)
Predmetne odrednice Teorija književnosti

PREDGOVOR UZ PRVO IZDANJE

Knjiga koja je pred nama uvodi nas u načine rada koji nam pomažu da pesničko ostvarenje otkrivamo kao jezičko umetničko delo. Istraživanje u toku poslednjih decenija usmeravalo je pogled pretežno na druge ciljeve. Delo se dovodilo u relacije sa fenomenima van pesništva, jer se smatralo da se tamo nalazi pravi život i da je delo odraz života. Pesnikova ličnost ili njegov pogled na svet, književni pokret, generacija, socijalna grupacija ili pejzaž, duh epohe ili karakter naroda, pa naposletku problemi i ideje – to su bile one životne sile kojima se nekako trebalo približiti pomoću pesništva. Međutim, koliko god da su ovakvi načini rada opravdani i danas, koliko god velik bio njihov doprinos, postavlja se pitanje ne zanemaruje li se u tom slučaju suština jezičkog umetničkog dela, ne gubi li se iz vida stvarni zadatak istraživanja književnosti. Pesničko delo ne živi i ne nastaje kao odraz nečeg drugog, već kao u sebi zatvorena jezička struktura. Najpreči zadatak istraživanja, znači, morao bi pre svega da se sastoji u iznalaženju jezičkih stvaralačkih snaga, u tome da se shvati njihovo uzajamno delovanje i učini transparentnom celovitost dela.
Doduše, i dok su preovladavali načini rada usmereni u drugom pravcu, bilo je istraživača koji su ostali verni ovim pravim zadacima. Međutim, tek od pre nekih desetak godina ovakva nastojanja počinju ponovo da dobijaju u obimu i značaju, da se povezuju i organizuju u časopise, skupove, i škole, tako da je predskazanje dato tada, na početku, danas već činjenica: otpočelo je novo poglavlje u istoriji istraživanja književnosti. Tim pre izgleda opravdano očekivanje da će iz nanovo stečenog središta ovakvog rada, usmerenog na pesničko-jezičku stranu, i istorija književnosti poći do novih merila.
Zato nam se ne čini preuranjenim ni ovaj pokušaj uvođenja u probleme i načine rada literarne interpretacije. Kompozicija knjige nametnula se pri tome sama od sebe: posle razmatranja filoloških pitanja koja ovakvim razmišljanjima prethode, opisuju se u prvom odeljku elementarni fenomeni koje nalazimo unutar četiriju slojeva: sadržaja, stiha, jezika i kompozicije. U drugom odeljku ovi fenomeni se oslobađaju svoje fiksiranosti i svog singulariteta i dovode u relaciju sa datim sintetičkim središtima energije u sadržini, ritmu, stilu i književnom rodu. U nastavku se zatim otkriva i njihova uzajamna određenost, da bi se, na kraju, u poslednjem poglavlju videlo zajedničko delovanje svih snaga i kompaktno jedinstvo jezičke strukture. Jer, načinom rada koji je ovde izložen moguće je da se savlada rastvaranje na delove, neizbežno u prvi mah, i da se na kraju delo ponovo uspostavi u svojoj celovitosti. Time što je stalno usmeren na taj cilj, ovaj pokušaj se možda razlikuje od tematski srodnih knjiga koje su napisali Valcel, Ermattinger, Petersen i dr.
Činilo nam se da je potrebno prikazati ujedno čitaocu i kako se rukuje teorijskim aparatom. Zato smo razmatranjima dodali niz interpretacija, ponegde u vidu ekskurza. Primere za ovakve ekskurze kao i za ukazivanja u tekstu odabrali smo iz germanskih i romanskih književnosti, mestimice iz grčkog i latinskog pesništva. Ukoliko takvo proširivanje znači razliku više u poređenju sa drugim načinima uvođenja, ova proizilazi iz uverenja da nema nekih nacionalnih nauka o književnosti, da su one snage koje oblikuju kao strukturu pesništva tako i njegovu formu gotovo svuda iste i da istinska načitanost na širokom području produbljuje razumevanje pojedinog dela. Istorija književnosti nas i sama uči da sve jasnije sagledamo uzajamnu isprepletenost i zajedničku osnovu evropskih književnosti. Možda smo i u tom pogledu zahvaćeni principijelnim preobražajem u shvatanju i u načinu rada. Ernst Robert Kurcijus u uvodnom poglavlju svoje knjige Europäische Literatur und lateinisches Mittelalter (Evropska literatura i latinski srednji vek) ustaje protiv toga da izvestan broj međusobno nepovezanih filologija između sebe podeli evropsku književnost, i to ne samo kada je reč o srednjem veku, pa umesto toga zahteva „da se pogled usmeri na celinu“. Svojim delom on je istoriji književnosti postavio onaj putokaz koji je nauka o književnosti dobila knjigom Emila Štajgera Die Zeit als Einbildungskraft des Dichters (Vreme kao pesnikova snaga uobrazilje). Sa oba stanovišta, prema tome, proširivanje pogleda izgleda nam nužno. Stvoriti za ovo dispozicije – jedna je od uzgrednih namera knjige koja je pred nama.
Ovome ima da posluži i bibliografija koju ujedno treba da dopuni pregled nad stanjem u istraživanju. Bibliografije takve vrste biće uvek tugaljiv posao: to je slučaj pogotovo u naše vreme, koje pouzdana bibliografska obaveštenja i evidenciju o novim radovima čini igrom slučajnosti. Međutim, upravo ove teškoće učinile su da nam bibliografski dodatak nije izgledao nekoristan, ma koliko ovaj bio nepotpun i nepouzdan. Pisac oseća obavezu da zahvali na mnogostrukoj pomoći u svom nastojanju da otkloni nedostatke.
Prevazilažen karakter uvođenja, ova knjiga bi želela da i sama priloži ponešto mnogobrojnim problemima. Nerešivivi su podsticaji kojima se pisac pri tome mogao koristiti. Osvrćući se unazad u pokušaju da samom sebi položi računa, njegove misli zastaju pre svega na dvema stanicama: na vremenu učenja pod Julijusom Petersenom u Berlinu, zatim, na vremenu docenturе u Lajpcigu, kada su, na redovnim sastancima sa Andre Jolesom, mnogi putevi zajednički zamišljeni.
Knjiga se u isto vreme objavljuje i u portugalskom izdanju, prerađenom naročito što se tiče primera. U sastavljanju tog izdanja pisac je uživao velikodušnu stipendiju Fonda za visoko obrazovanje portugalskog ministarstva prosvete (Instituto para a Alta Cultura), za koju neka je i na ovom mestu izražena iskrena zahvalnost.
Lisabon, jula 1948.
Volfgang Kajzer

SADRŽAJ
Zoran Konstantinović: Predgovor V
Volfgang Kajzer: Predgovor uz prvo izdanje 3
UVOD
1. Oduševljenje i studije 7
2. Predmet nauke o književnosti 8
3. Pojam i istorija nauke o književnosti 15
PRIPREMA
Poglavlje I: Filološki preduslovi 25
1. Kritičko izdanje teksta 25
2. Iznalaženje pisca 34
3. Pitanje datiranja 45
4. Pomoćna sredstva 50
PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI ANALIZE
Poglavlje II: Osnovni pojmovi sadržaja 58
1. Građa 58
2. Motiv 62
3. Lajtmotiv, topos, amblem 77
4. Fabula 84
Poglavlje III: Osnovni pojmovi stiha 89
1. Sistem stiha 89
2. Stopa (Versfuß) 93
3. Stih 95
4. Strofa 99
5. Oblici pesme 103
6. Rima 108
7. Metrika i istorija stiha 110
8. Akustička analiza 111
Poglavlje IV: Jezički oblici 113
1. Zvučanje 114
2. Sloj reči 119
3. Retorske figure 125
4. „Uobičajen“ red reči 148
5. Sintaktički oblici 157
6. Nadrečenični oblici 176
7. Vidovi govora i oblici govora 183
Poglavlje V: Kompozicija 186
1. Kompozicioni problemi lirike 187
2. Kompoziciona pitanja drame 202
3. Kompoziciona pitanja epike 210
MEĐUDEO
Poglavlje VI: Oblici izlaganja 225
1. Problemi izlaganja lirike 228
2. Problemi izlaganja drame 233
3. Problemi izlaganja epike 238
DRUGI DEO: OSNOVNI POJMOVI SINTEZE
Poglavlje VII: Sadržina 257
1. Tumačenje od strane pesnika 257
2. Diltajevi podsticaji 265
3. Helderlinova pesma „An die jungen Dichter“ 270
4. Granice metoda 278
Poglavlje VIII: Ritam 286
1. Metar i ritam 286
2. Ritam stiha 292
3. Dva primera (Longfeloу, Brentano) 300
4. Ritam i jezik stiha 305
5. Ritam u prozi 312
Poglavlje IX: Stil 322
A. Pojam stila 322
1. Zastarela stilistika i normativna stilistika 323
2. Stilistika nauke o jeziku 325
3. Le style c’est l’homme même 326
4. Istraživanje stila pod uticajem nauke o umetnosti 329
5. Istraživanje izraza pomoću indicija 332
6. Stil kao stil dela 342
7. Predmetnost, jezik i stil 346
B. Istraživanje stila 354
1. Određivanje stila kod proznih tekstova 355
2. Određivanje stila kod pesama 368
3. Metodsko u vezi sa ispitivanjem stila 389
Poglavlje X: Struktura književnog roda 391
1. Problem 391
2. Lirika – epika – dramatika i lirsko – epsko – dramsko 394
3. Stavovi i forme lirskog 401
4. Stavovi i forme epskog 414
5. Rodovi dramskog 432
BIBLIOGRAFIJA 457
REGISTAR IMENA 513

Volfgang Kajzer (Wolfgang Kayser, 1906–1960) bio je nemački književni teoretičar, istoričar književnosti i germanista, jedan od najuticajnijih predstavnika evropske nauke o književnosti sredinom XX veka. Rođen je 24. decembra 1906. godine u Berlinu, gde je studirao germanistiku, istoriju, filozofiju i anglistiku. Doktorirao je 1930. godine, a habilitirao se radom o istoriji nemačke balade. Predavao je na univerzitetima u Lajpcigu i Lisabonu, a od 1950. godine bio je profesor nemačke filologije na Univerzitetu u Getingenu, gde je umro 23. januara 1960. godine. Kajzerovo najpoznatije delo, „Jezičko umetničko delo“ (Das sprachliche Kunstwerk, 1948), predstavlja jednu od temeljnih knjiga moderne teorije književnosti. U njemu je razvio metod imanentnog proučavanja književnog dela, zasnovan na shvatanju da književni tekst predstavlja autonomnu umetničku celinu čiji se smisao otkriva analizom međusobnih odnosa njegovih sastavnih elemenata. Posebnu pažnju posvetio je jeziku, stilu, kompoziciji, motivima, književnim rodovima i odnosu forme i sadržine. Njegov pristup imao je veliki uticaj na razvoj stilistike, poetike i interpretacije književnih tekstova.
Među njegovim značajnim delima nalaze se Geschichte der deutschen Ballade (1936), Kleine deutsche Versschule (1946), Das sprachliche Kunstwerk (1948), Entstehung und Krise des modernen Romans (1954) i Das Groteske: seine Gestaltung in Malerei und Dichtung (1957). U poslednjem od navedenih dela Kajzer je posebno istraživao grotesku kao estetičku kategoriju, analizirajući njeno prisustvo u književnosti i likovnim umetnostima. Njegova istraživanja ostavila su trajan trag u nemačkoj i evropskoj književnoj teoriji, a Jezičko umetničko delo ostalo je jedno od klasičnih dela akademskog proučavanja književnosti.

Tags: Volfgang Kajzer, Wolfgang Kayser, Jezičko umetničko delo, Das sprachliche Kunstwerk, teorija književnosti, nauka o književnosti, poetika, stilistika, književna teorija, književna analiza, interpretacija književnog dela, književni rodovi, književni žanrovi, struktura književnog dela, kompozicija, analiza poezije, analiza proze, analiza drame, groteska, germanistika, nemačka književna teorija, Zoran Konstantinović

MG P86 (N)