ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti

Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića 1989 155 strana

očuvanost 5-

„Pesnikova mašta“ Vilhelma Diltaja bavi se prirodom pesničkog stvaralaštva, načinom na koji pesnik iz životnog iskustva oblikuje umetnički svet i odnosom između doživljaja, mašte, osećanja, izraza i književnog dela.

Diltaj polazi od ideje da književnost ne nastaje iz apstraktnog konstruisanja, već iz živog iskustva čoveka. Pesnička mašta preobražava stvarne doživljaje, osećanja i predstave u umetničku celinu. Zato pesničko delo istovremeno izražava individualni unutrašnji svet autora i šire oblike života jednog vremena i kulture.

1. Pesnik i životno iskustvo

Za Diltaja je doživljaj (Erlebnis) osnovna kategorija razumevanja duhovnog života. Pesnik ne polazi samo od spoljašnjih događaja, već od načina na koji ih čovek unutrašnje proživljava.

Životno iskustvo obuhvata:

osećanja;
sećanja;
želje;
strahove;
odnose među ljudima;
iskustvo prirode;
istorijsko i društveno okruženje.

Pesnikova mašta od tih elemenata stvara novi, umetnički oblik.

2. Pesnička mašta

Einbildungskraft nije samo sposobnost izmišljanja. Ona predstavlja sposobnost da se različiti doživljaji i predstave povežu, preoblikuju i organizuju u smislenu celinu.

Mašta omogućava pesniku da:

doživljaj → predstava → osećanje → umetnički izraz → pesničko delo.

Na taj način umetnost ne predstavlja puko kopiranje stvarnosti, već njeno unutrašnje oblikovanje.

3. Od stvarnosti ka umetničkom svetu

Pesnik uzima materijal iz stvarnog života, ali ga umetnički preobražava. Likovi, događaji i osećanja u književnom delu zato nisu samo dokumentarna reprodukcija stvarnosti.

Umetničko delo stvara poseban svet smisla u kojem pojedinačni događaji mogu dobiti šire značenje.

4. Osećanje i pesnički izraz

Diltaj posebno naglašava vezu između osećanja i izraza. Pesnički izraz omogućava da unutrašnje iskustvo dobije oblik koji može biti razumljiv drugima.

Zato književnost povezuje:

unutrašnji život pojedinca ↔ umetnički izraz ↔ razumevanje drugih ljudi.

Čitalac kroz delo može da razume iskustva koja sam možda nije neposredno doživeo.

5. Pesnik i istorijsko vreme

Pesnik nije izdvojen iz istorije. Njegova dela nastaju unutar određenog kulturnog i istorijskog sveta.

Na književno stvaralaštvo utiču:

društveni odnosi;
religija;
moral;
političko okruženje;
filozofija;
običaji;
jezik;
istorijsko iskustvo.

Zbog toga proučavanje književnosti istovremeno može biti način razumevanja čoveka i njegove epohe.

6. Književnost kao izraz života

Diltajeva hermeneutička perspektiva književnost posmatra kao jedan od oblika izražavanja života.

Književno delo nije samo estetski predmet. Ono omogućava da se kroz objektivirani izraz ponovo približimo unutrašnjem iskustvu drugog čoveka.

Tu se pojavljuje jedna od važnih Diltajevih ideja:

razumevanje života ostvaruje se preko njegovih izraza.

7. Pesnička imaginacija i tipovi umetnosti

Diltaj nastoji da pokaže da različiti književni oblici nastaju iz različitih načina doživljavanja sveta. Lirska poezija posebno izražava unutrašnje stanje i osećanje, dok epsko i dramsko stvaralaštvo omogućavaju šire oblikovanje sveta, karaktera i delovanja.

Time se književnost povezuje sa različitim načinima na koje čovek doživljava, tumači i oblikuje stvarnost.

Glavne ideje

životno iskustvo kao osnova stvaralaštva
doživljaj (Erlebnis)
pesnička mašta
osećanje
predstava
umetnički izraz
preobražaj stvarnosti
individualno iskustvo
istorijska uslovljenost umetnosti
kultura i književnost
razumevanje
hermeneutika
unutrašnji život
pesničko stvaralaštvo
književno delo kao izraz života

Ključne reči

Vilhelm Diltaj; pesnik; pesnička mašta; imaginacija; doživljaj; životno iskustvo; osećanje; predstava; izraz; umetnost; književnost; stvaralaštvo; razumevanje; hermeneutika; istorija; kultura; unutrašnji život; umetnički svet.

Suština dela

Diltajeva osnovna misao može se sažeti ovako: pesnik ne kopira život, već ga kroz maštu i umetnički izraz preobražava u delo koje omogućava drugima da ga razumeju. Zato su za proučavanje književnosti podjednako važni život, doživljaj, istorijska epoha, stvaralačka mašta i izraz.