ISBN: 112
Godina izdanja: 1995
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Anri de Monterlan / Henry de Montherlant
Izdavač: Matica srpska, Novi Sad / Cicero, Beograd / Pismo, Zemun
Godina: 1995
Obim: 99 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji, kao i u opisu.

„O ženama“ je zbirka eseja francuskog akademika i pisca Anrija de Monterlana. Ova knjižica predstavlja suštinu Monterlanovih provokativnih i često kontroverznih stavova o muško-ženskim odnosima, ljubavi, braku i ženskoj psihologiji.

Monterlan važi za jednog od najkontroverznijih pisaca 20. veka zbog svog nemilosrdnog tona. On posmatra muškarce kao „večite dečake”, dok za žene tvrdi da podsvesno ne žele da vide laž, umor i koristoljublje u muškoj ljubavi.

Anri de Monterlan (Henry de Montherlant, 1895–1972) bio je jedan od najcenjenijih, ali i najkontroverznijih francuskih pisaca, esejista i dramaturga 20. veka. Izabran je za člana prestižne Francuske akademije 1960. godine. Njegov rad karakterišu aristokratski ponos, slavljenje muških vrlina poput hrabrosti i discipline, i duboki skepticizam prema modernom društvu.

Rođen je u Parizu u bogatoj, građanskoj porodici sa plemićkim korenima iz Katalonije. Odgajan je u duhu strogog katolicizma i tradicionalizma. Još kao dečak razvio je strast prema borbama s bikovima (koridi) u Španiji. Sam je ulazio u arenu kao toreador, što je kasnije pretočio u svoj rani uspešni roman „Bestijariji“ (Les Bestiaires, 1926). Mobilisan je 1916. godine. Teško je ranjen gelerom u leđa, a ratno iskustvo, drugarstvo među vojnicima i blizina smrti trajno su oblikovali njegov pogled na svet.

Monterlan je slavio akciju, sport, ratnički duh i telesnu snagu. Smatrao je da čovek mora da živi opasno i sa stilom. Njegova lična životna filozofija podrazumevala je stalno smenjivanje suprotnosti. Verovao je da čovek treba istovremeno da spaja hrišćanski misticizam i paganski hedonizam, nežnost i surovost, bez potpunog predavanja samo jednoj strani. U svojim delima, a naročito u kultnom ciklusu romana „Devojke“ (Les Jeunes Filles, 1936–1939), žestoko je napadao instituciju braka i sentimentalnu ljubav. Smatrao je da žene teže da sputa muški stvaralački i slobodarski duh, zbog čega su ga mnogi optuživali za radikalnu mizoginiju.

Tokom nemačke okupacije Francuske u Drugom svetskom ratu, Monterlan je zauzeo pasivan, ali politički dvosmislen stav. Pisao je za pojedine listove koji su bili pod kontrolom Višijevskog režima. Zbog toga mu je nakon oslobođenja privremeno zabranjeno objavljivanje dela na godinu dana, iako zvanično nikada nije optužen za aktivnu kolaboraciju. Zbog ove mrlje u biografiji, do kraja života je ostao izolovana figura na francuskoj kulturnoj sceni.

Nakon rata, Monterlan se sa romana prebacio na pozorište, gde je doživeo ogroman uspeh. Njegove drame se smatraju vrhuncem modernog francuskog klasicizma:
- „Mrtvo kraljevstvo“ (La Reine morte)
- „Gospodar Santjaga“ (Le Maître de Santiago)
- „Port-Roajal“ (Port-Royal)

Verni svom aristokratskom i paganskom idealu da čovek mora sam gospodariti svojom sudbinom i telom, Monterlan je izvršio samoubistvo 21. septembra 1972. godine. Nakon što je počeo naglo da gubi vid zbog nesreće koja ga je zadesila nekoliko godina ranije, i suočen sa starošću, uzeo je kapsulu cijanida i istovremeno pucao sebi u glavu u svom stanu sa pogledom na reku Senu. Po njegovoj želji, njegov pepeo je prosut među ruševinama starorimskog hrama na brdu Palatin u Rimu.

САДРЖАЈ
ТОЛСТОЈЕВ ДОМ (I И II) ..... 7
ЗАДОВОЉНИ ДОН ЖУАН ..... 27
О ЖЕНАМА ..... 35
ЖЕНСКА ПИСМА ..... 49
МАЈКЕ И КЋЕРИ ..... 55
УЗОРИ ЗА АНДРЕЈУ АКЕБО ..... 61
ЖЕНЕ И ПОЕЗИЈА ..... 67
ЖЕНСКА ХУМАНОСТ ..... 73
ПЕРЕГРИНОВА СМРТ ..... 79
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
ЕРОС И ТАНАТОС ..... 97