ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Gavrilović, Nikola, 1912-2006 =
Srbi i Francuzi : francuski uticaji na Srbe i srpsku književnost krajem XVIII i početkom XIX veka / Nikola Gavrilović ;
Beograd : Elit, 1997,
Физички опис VII, 259 str. : ilustr. ; 24 cm

(Broš.)
Tiraž 1000
Predgovor / Dušan Berić: str. V-VII
Conclusion: Les Serbes et les Français: str. 249-251
Bibliografija: str. 253-258.
Предметне одреднице Културне везе -- Србија -- Француска -- 18-19. в.
Српска књижевност -- Француска књижевност -- 18-19. в.

Očuvanost 4.

ГАВРИЛОВИЋ, Никола, историчар, професор (Стара Молдава, Румунија, 23. XI 1912 – Нови Сад, 2. VI 2006). Дипломирао је на Групи за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду (1937), где се потом и запослио као гимназијски професор француског језика (1937–1941). Период од Априлског рата 1941. до септембра 1943. провео је у немачком заробљеништву (логор Stalag VIII). После рата вратио се предратном занимању у гимназијама у Белој Цркви, Темишвару и Панчеву (1944–1947. и 1949–1952) и у Вишој педагошкој школи у Новом Саду (1953–1965). Докторирао је 1965. на ФФ у Загребу са тезом Француска драма на српској сцени у Војводини 1861–1914. Краћи период био је ангажован у Центру за документацију Стеријиног позорја и као просветни саветник (1968–1969). Овај, први период његове делатности везан је за наставу, преводе књижевних радова са француског и румунског језика, аматерско бављење позориштем и историјом позоришног репертоара. У периоду 1970–1978. био је запослен у Институту за историју ФФ у Новом Саду. Био је члан Темишварског одбора Матице српске и Међуодељенског одбора САНУ за националне мањине и људска права. Писао је о школству и црквено-политичкој историји Карловачке митрополије у Хабзбуршкој монархији у XVIII и XIX в., а посебно о српској и румунској историји на простору Баната. Неки од његових радова посвећени су школама, учитељској служби и уџбеницима у Банату, гимназији у Новом Саду, богословским школама у Сентандреји, Сомбору, Сремским Карловцима, Темишвару, Араду и Вршцу, раду школских директора Данијела Лазаринија и Уроша Несторовића, надлежости и залагању карловачких митрополита (Стефан Стратимировић) и темишварских епископа (Вићентије Јовановић Видак), приликама код српског и румунског свештенства, првим преводима уџбеника и катехизиса на румунски језик итд. Аутор је монографија Српско-румунско клирикално училиште у Вршцу (1822–1867), Н. Сад 1972; Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку, Н. Сад 1974; Карловачка богословија (1794–1920), Ср. Карловци 1984; Српске школе у Хабзбуршкој монархији у периоду позне просвећености (1790–1848), Бг 1999; Урош Несторовић: живот и дело, Со 2004; Вршачка учитељска школа у доба Српског војводства и Тамишког Баната (1849–1860), Вш 2006. У књизи Срби и Румуни – српско-румунске везе кроз векове (Бг – Н. Сад 1997) сабрано је четрдесетак његових радова, раније објављених у различитим часописима и зборницима.