ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JAN KOT

ŠEKSPIR NAŠ SAVREMENIK

Prevod - Petar Vujičić

Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd

Godina - 1963

238 strana

20 cm

Edicija - Srpska književna zadruga

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Kraljevi
Hamlet polovine stoleća
Troil i Kresida začuđujući i savremeni
`Magbet` ili zaraženi smrću
`Kralj Lir` ili kraj igre
Nek se Rim utopi u Tibru
`Koriolan` ili o Šekspirovim suprotnostima Prosperova palica
Šekspir, okrutni i pravi
Šekspir i svet, hronološka tablica
Beleška o piscu


`Tragični junaci istorije su takođe oni koji su stigli prerano, koji su uzalud hteli istoriju da ubrzaju. Njihovi stavovi su takođe jednostrani; biće ispravni tek u sledećoj etapi, u sledećem činu. Nisu razumeli da je sloboda samo svest o neophodnosti. I smrvila ih je ta istorijska neophodnost, koja rešava samo zadatke što mogu biti rešeni. Pariska komuna je primer takve istorijske tragike. Pankraci iz Nebožanske komedije je tragičan junak tako shvaćene istorije.

Groteska ismeva apsolut istorije isto kao što je ismejala apsolut bogova, prirode i proviđenja. Vrši tu operaciju pomoću takozvanog `bureta smeha`. Bure smeha je jedna od najpopularnijih zabava u svakom luna-parku. U njemu se moeže udobno smestiti desetak osoba. Bure je prevrnuto i kreće se oko svoje vodoravne ose. Može se u njemu sačuvati ravnoteža samo krećući se po njegovo dnu u pravcu suprotnom od kretanja bureta, i to istom brzinom. To uopšte nije lako. Oni što idu suviše brzo ili suviše sporo u odnosu prema kretanju bureta, neizbežno se moraju izvrnuti. Bure ih diže gore, posle padaju dole, očajnički se hvataju za pokretne zidove. Što su im pokreti nagliji, što se grčevitije drže zidova, tim teže im je da se dignu, tim su smešniji.

Svet tragedije i svet groteske ima sličnu strukturu. Groteska usvaja dramske sheme tragedije i postavlja ista temelja pitanja. Samo daje druge odgovore. U tom sporu oko tragične i groteskne interpretacije ljudske sudbine nalazi svoj odraz trajni i stalno živi konflikt dveju filozofija i dvaju stilova života, antagonizma daju principijelnih stavova, koje je Lešek Kolakovski nazvao neizlečivim antagonizmom sveštenika i lakrdijaša. Među tragedijom i greoteskom vodi se taj isti spor za ili protiv eshatologije, za ili protiv vere u apsolutno, za ili protiv nade u krajnje rešenje suprotnosti između poretka vrednosti i poretka delanja. Tragedija je teatar sveštenika, groteska - teatar lakrdijaša.

Taj spor dveju filozofija i dvaju pozorišta postaje naročito oštar u epohama velikih potresa. Kad se u ruševinama nalazi poredak vrednosti i protiv `tortura okrutnog sveta` nema više pozivanja na Boga, Prirodu i Istoriju, centralna figura pozorišta postaje lakrdijaš, luda. On tada prati prognanog vladara, prognanog dostojanstvenika i prognanog sina u njihovom okrutnom potucanju kroz zimsku noć koja pritiska svet i kojoj nema kraja. Kroz onu `hladnu noć` koja će u Šekspirovom Kralju Liru `od svih stvoriti lakrdijaše i ludake`.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Kott