ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano.

Autor - osoba Matić, Dušan, 1898-1980
Naslov Nova Anina balska haljina / Dušan Matić
Vrsta građe esej
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1974
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1974 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 356 str. ; 20 cm
(Broš.)
Napomene Tiraž 4.000
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Ujević, Tin, 1891-1955
Dedinac, Milan, 1902-1966
Hugo, Victor, 1802-1885
Guilloux, Louis, 1899-1980
Gide, André, 1869-1951

SADRŽAJ
I
Istina kao
Istina kao konstrukcija – 9
II
Bitka oko zida
Pošiljka – 27
Mala sveta – 30
Neka bude volja tvoja – 33
Bitka oko zida – 37
Ujević – 49
Uvod – 53
Povodom knjige Milana Dedinja – 56
Otvoreno pismo – 59
Ako kakav ambiciozan čovek – 62
III
Čeljust dijalektike
Čeljust dijalektike – 67
Čovek je sam u svom životu, sâm u svojoj smrti ali ne sam u svojoj misli – 91
Saopštenja – 112
IV
Danas i ovde
Danas i ovde – 115
Formalna sloboda misli i njeno stvarno ropstvo – 122
Snovi na poslu – 128
Guernica – 133
U drugoj smo godini rata... – 138
V
Pisati – bar za mene
Pisati – bar za mene – đavolski je posao – 148
Anina balska haljina – 154
VI
Poezija – neprekidna svežina sveta
Poezija – neprekidna svežina sveta – 163
Doma i stvaralaštvo – 174
Tragedija zbirke pesama – 181
VII
Literatura i vreme
Post-Scriptum – 215
Viktor Igo ili misija pesnika – 260
Uvodna beleška za ponovno čitanje Andre Žida – 279
Luji Giju – 307
Karmen – 319
Literatura i vreme – 326
Roman i Beograd – 334
Pisanje i govor – 343

Dušan Matić (Ćuprija, 31. avgust 1898 – Beograd, 12. septembar 1980) bio je čuveni srpski pesnik, mislilac, prevodilac, romansijer, esejista i prozaista, jedan od pokretača nadrealizma u srpskoj književnosti. Bio je pesnik i s intelektualnim i filozofskim težnjama. Njegovo najčuvenije delo nazvao je, gle čuda, „Bagdala“.

„Bagdala“ – odlomak (1951)
Ne gledaj put Bagdale. Hrast je davno posečen. Gledaj kose zrake smiraja kako kupaju pustu baštu svojim raskošjem. Zaboravi na kiše i na snegove godina. Tiho u sebi izgovori samo reč Bagdala. Plišana kap njena pada na rane I na nespokoje. Ne! to ne cepa strašna zebnja ni prostore ni dane Ni čame kad vrebaju nas i sumnje i potsmeh i bore preko svega. Da ništa nije ništa nam bilo dano. Da mira nam nigde nema. Seti se još dok izgovaraš u sebi tiho reč Bagdala da nemaš šta da čuvaš za sebe sama. I sve ti je sve bilo dano.

nadrealizam, avangarda, Vučo, Ristić

MG P74 (N)