Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-84555-09-2
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Tatarenko, Ala
Naslov Mesto susreta : ogledi o srpskoj prozi / Ala Tatarenko
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 2008
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpski PEN centar = Serbian PEN Centre, 2008 (Zrenjanin : Gradska biblioteka)
Fizički opis 179 str. ; 21 cm
(broš.)
Napomene Tiraž 500
O autoru: str. 179
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Srpska proza -- 20v

UMESTO PREDGOVORA
Muzi čitanja
Pesničko nadahnuće rađa poeziju. Prozaisti, nošeni inspiracijom, ispisuju svoje pripovetke i romane. A da li postoji muza čitanja? Njeno ime nisam našla u mitološkim leksikonima, ali baš njoj dugujem tekstove koji su se našli u ovoj knjizi, čije je „tajno ime” Ex Ponto nemiri. Dozivanje u sećanje naslova Andrićeve lirske proze izgledalo bi, verovatno, isuviše smelo, međutim, reč je o tekstovima nastalim pretežno iz čistog (ne)mira. A izvor je tog lepog osećaja – u knjigama, u srpskoj književnosti XX i XXI veka. Činjenica da sam strani slavista, čitalac sa granica kultura, za koga srpska književnost nije maternja, mada nije ni strana, odredila je moj pogled – pomalo iskošen, ali veoma radoznao. Tako su pisani eseji i studije koje je primila u svoje korice ova knjiga, i svi oni nose pečat dela koja su ih dozvala u postojanje. Zadovoljstvo čitanja bilo je preveliko, nisam odolela iskušenju da ga podelim sa drugima. A pisanje o knjizi znači njeno ponovno proživljavanje, još jedan doživljaj bliskog susreta sa njom.
Većina ovih tekstova, osim studija koje predstavljaju pokušaj osmišljavanja inspirativnih literarnih pojava, nastala je skoro slučajno. Njihove teme nisu diktirale neke ozbiljne namere ili obaveze. Čak i kada su bili pročitani na međunarodnom naučnom skupu, poput teksta-pitanja „Miloš Crnjanski – junak postmodernog doba?”, prijavila sam drukčiju temu, ali nisam mogla da prećutim pitanja koja su se pojavila iza, činilo se, dobro znanih redaka. Gospodin Slučaj, junak M. Crnjanskog, hteo je da se udruže čitalačka ljubopitljivost i prevodilačka odgovornost. Tražeći adekvatnu ukrajinsku reč za „bljutavo” iz Dnevnika o Čarnojeviću, prevodilac se zapitao o korenima tog osećanja kod protagoniste. Počela je potraga za sasvim sporednim književnim likom, koja je odvela do autopoetičkih Komentara, do drugih dela, do memoarskih opaski...
Na marginama prevoda priče Save Damjanova nikao je pričkoliki esej, svojom igrivošću donekle sličan prički koja ga je nadahnula. Priređivačko-prevodilačko-lektorski rad na ukrajinskom izdanju pripovedne proze Gorana Petrovića podario je mogućnost da zavirim u jedan od kutaka njegovog posebnog književnog svemira. Pokušaj da otkrijem poetičku tajnu privlačnosti knjige Mihajla Pantića Ako je to ljubav odveo je do pažljivog beleženja naslućenog... „Razglednica sa čitanja” Johann’sa 501 bila je zamišljena kao zahvalnost prijateljici koja mi je poklonila taj roman... Kakvih sve ima razloga za pisanje eseja! Čudesne koincidencije, tajni susreti života i književnosti ispisali su „Pismo jednog prvog lica”. U stvari, i neki drugi tekstovi imaju epistolarne korene ili su nadahnuti prijateljskim diskusijama na daljinu, kao „Kišova Mansarda kao okvir”. Možda zato što je dijalog jedan od najboljih načina za komunikaciju sa delom, a i sa drugim čitaocima.
Želja da se shvati fluidno tkivo emocija koje izaziva knjiga negde na ivici nesvesnog doživljavanja bila je presudna u pisanju o romanu Gordane Ćirjanić. Susret, slučajno-neminovan, razmišljanja o dubinskoj ženstvenosti Tigrastije od tigra, zapitanosti šta su zapravo Časovi radosti i čitanja eseja o mačkama i ljubi(či)cama bio je povod za uživanje u pisanju o macama i Macama. Srazmerno obiman tekst o Kišovom junaku u ogledalu Dnevnika Miloša Crnjanskog nastao je iz odsečenih rukavaca jedne druge, znatno kraće, književnoistorijske studije. Kao i prilog proučavanju književne gastronomije Danila Kiša. Ako je referat o žanru Mansarde bio „glavno jelo”, „prilog” je bio neobavezan. Ali se mogao servirati posebno...
Svaki od ovih tekstova takođe može da živi svoj poseban život, a može da se čita i u vezi sa drugima. Dok eseji iz prvog bloka predstavljaju još jedan pokušaj čitanja klasičnih dela iz savremene perspektive, tekstovi iz druge „pregršti” ostvaruju uglavnom intertekstualne dijaloge ili pak ostaju u okviru odabranog književnog dela. A studije koje završavaju ovaj izbor svedočanstva su želje da se sagledavaju određeni fragmenti proznog mozaika srpske književnosti.
Uzbudljive avanture druženja sa knjigom, uživanje u otkrivanju tajnih namera teksta i njegovih lepota – sve su to vrlo lične stvari. Iza svakog od ovih eseja stoji priča o zadovoljstvu čitanja savremene srpske proze i njenog promišljanja. Život voli da ušeta u književnost, ali i književnost zna da postane deo živog života. Ovo je tek skroman pokušaj uzvraćanja dragocene energije koju su mi podarile sve pomenute knjige.

SADRŽAJ
Umesto predgovora 7
Klasici kao savremenici
(od modernog ka postmodernom)
Miloš Crnjanski – junak postmodernog doba? 13
(i druga pitanja)
Između Mansarde i Sumatre 21
(Kišov junak u ogledalu Dnevnika Miloša Crnjanskog)
Kišova Mansarda kao okvir 45
(jedna žanrovska dilema)
Specijaliteti Mansarde 50
(prilog proučavanju književne gastronomije Danila Kiša)
Danilo Kiš, danas: čas poetike 56
(Kiša i hartija Vladimira Tasića)
Skice za portrete knjiga
Plod sa ukusom vojvođanske ravnice 67
(mesto Boška Petrovića u antologiji srpske posleratne priče)
Roman ukrštenih sudbina i tradicija 75
(Poslednja ljubav u Carigradu Milorada Pavića)
Priča između četiri zida 85
(poetika zatvorenog prostora u pripovetkama Gorana Petrovića)
Pisanje ljubavi na vodi Dunava 92
(Ako je to ljubav Mihajla Pantića)
Čitanje kao avantura 100
(dva zapisa o pričkolikoj i remekdeličnoj prozi Save Damjanova)
Pismo jednog prvog lica 113
(Prvo lice Milovana Marčetića)
Ime Mace 120
(Tigrastija od tigra, Maco da l’ me voliš Ljubice Arsić i Časovi radosti Vladana Matijevića)
Pravo na obmanu, pravo na igru 127
(Johann’s 501 Mirjane Novaković)
Ženski odjek muške ispovesti 134
(Poljubac Gordane Ćirjanić)
Slaganje književnih kockica
U ogledalu prošlosti 143
(istorijske paralele u srpskom romanu osamdesetih i devedesetih godina 20. veka)
Romančići, pričke i druge povesti 152
(postmoderne metamorfoze proznih žanrova)
San o stvarnosti i stvarnost sna 166
(onirički diskurs u srpskoj postmodernoj pripoveci)
O autoru 179

Ala Tatarenko (1962, Mogiliv-Podiljskij, Ukrajina), slavista, piše eseje, prevodi, bavi se istorijom srpske (i drugih slovenskih) književnosti, književnom kritikom i pitanjima srpsko-ukrajinskih kulturnih veza. Radi kao profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Lavovu u Ukrajini, gde predaje srpsku književnost i jezik. Prevela je nekoliko ukrajinskih pisaca na srpski jezik, a na ukrajinski dela mnogih poznatih srpskih pisaca (D. Kiš, I. Andrić, M. Pavić, M. Crnjanski, B. Pekić, D. Albahari, S. Basara, G. Petrović, M. Savić i dr.). Objavljene knjige: U začaranom trouglu – Crnjanski, Kiš, Pekić (2008), Mesto susreta – ogledi o srpskoj prozi (2008), Poetika forme u prozi srpskog postmodernizma (2013), Iz čista nemira – čitanja (2013), U krugu Dnevnika o Čarnojeviću (2018). Živi u Lavovu.

MG35