ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 863
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Vrsta: Teorija književnosti

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 10 tak recenica podvuceno grafitnom olovkom, sve ostalo uredno!

Orfej i zapušač - Slobodan Vladušić

Izdavač: Akademska knjiga
Godina izdanja: 2018
Broj strana: 120
Format: 23 cm
Povez: Broširani

U knjizi neobičnog naslova Orfej i zapušač autor Slobodan Vladušić na teorijski i sintetički način razmatra pravce razvoja evropske i srpske poezije u njenom kretanju od romantizma ka modernosti. Tako, romantičarskoj simbolici slavuja – u poetičkom i autopoetičkom smislu višestruko konotiranoj (čežnja pesnika za stalnošću i večnošću prirode, estetski vrhunac, muzikalnost označenog, hiperbolizacija pesničke moći…) – Vladušić suprotstavlja modernističku simboliku ptice u rasponu od Bodlerovog albatrosa do „antipoetičkih“, „antiheraldičkih“ ptica srpske modernističke poezije kao što su kokoška Miodraga Pavlovića, Popina patka ili lasta Stevana Raičkovića. Pošto ga je Bodler spustio na zemlju, moderni pesnik, za Vladušića, za razliku od pesnika-romantičara, nema više iluzija: bilo o moći pesničkog jezika, bilo o posebnom mestu koje bi svojim pevanjem trebalo da zauzme u svetu. Otuda se poezija kreće ka modernosti u kojoj su i pesnik i pesma prizemljeni, decentrirani, marginalizovani.
Iz recenzije Gorane Raičević



Slobodan Vladušić (Subotica, 9. maj 1973) srpski je univerzitetski profesor, književnik i esejista.

Biografija
Osnovnu školu (1980–1988) i srednju školu (1988–1992) završio je u Subotici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpsku književnost i jezik (1993–1998). Godinu dana je proveo kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu Adam Mickijevič u Poznanju. Magistrirao je 2005. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa temom „Dezintegracija motiva mrtve drage u srpskoj poeziji HH veka“, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Slike evropskih metropola u prozi Miloša Crnjanskog“ odbranio 2008.

Od oktobra 1998. do marta 1999. bio je urednik kritike u časopisu Reč. U toku 2001. godine bio je tri meseca honorarni urednik na Televiziji Subotica. Bio je urednik Letopisa Matice srpske (2013–2016). Osnovao je Centar za istraživanje i popularizaciju srpske književnosti pri Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i „Blogeramu”, kurs pisanja blogova za učenike 4. razreda srednjih škola.

Trenutno je zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za srpsku književnost i jezik kao redovni profesor.[1] Uz akademsku karijeru aktivno neguje i spisateljsku. Član je književne grupe P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Nikolom Malovićem, Dejanom Stojiljkovićem i Markom Krstićem.[2]

Publicistiku je objavljivao u NIN-u, Nedeljniku i Pečatu.