Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

Gordana Pokrajac: POETIKA I RETORIKA ILIJE CRIJEVIĆA : STUDIJE I RASPRAVE DARINKE GRABOVAC Ilija Crijević

Mek povez, 20cm, 396strana, izdavač: ORFELIN - Novi Sad, 2013.

Opis
Gordana Pokrajac je načinila veoma korisnu knjigu u koju su ušle studije Darinke Grabovac o najznačajnijem dubrovačkom pesniku humanizma Iliji Crijeviću.

Ilija Crijević je veoma važna pojava u dubrovačkoj književnosti, stvaranoj u doba humanizma na latinskom jeziku, krajem XV i u prvim decenijama XVI veka. Autor je velikog broja pesama i nosilac u to vreme najvišeg pesničkog priznanja – lovorovog venca, koji je dobio na čuvenom pesničkom takmičenju u Rimu 1482. godine, u Akademiji humaniste Pomponija Leta – zajedno sa titulom poeta laureatus. Pisac je niza prvih teorijskih traktata u dubrovačkoj sredini, poznati orator iza koga je ostao veći broj govora (oratio funebris) držanih povodom obeležavanja smrti znamenitih savremenika, najstarijih dubrovačkih pesnika (Ivana Gučetića), uglednih državnika (Junija Sorkočevića, Matije Korvina) i dr. Bio je jedan od humanista koji su učestvovali u obnavljanju antičkog pozorišta u Rimu, glumac, i sve je te novine preneo u dubrovačku sredinu u kojoj je delovao kao profesor i rektor humanističke škole. Tvorac je prvog istorijskog speva O Epidavru (De Epidauro), nastalog početkom XVI veka, u kome je, prema drevnim legendama, opevao razaranje Epidavra i nastanak Dubrovnika sa najdubljim osećanjem patriotizma.

Ova knjiga predstavlja istinski doprinos sagledavanju veličine književne pojave humaniste Ilije Crijevića.

Iz recenzije prof. dr Zlata Bojović

Илија Цријевић (Дубровник, 1463 — 1520) је био хуманистички писац, говорник, песник, носилац песничке круне Академије Помпонија Лета и дубровачки племић. У хуманистичким круговима користио је латинско име Aelius Lampridius Cervinus.

Биографија
Илија Цријевић је рођен 1463. године у угледној дубровачкој породици Цријевић; његов деда по мајци Паскоје Соркочевић био је ризничар на двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву. Хуманистичку гимназију Цријевић је завршио у Дубровнику, а затим је наставио школовање најпре у Ферари (1480—1482), где се истакао као пригодни песник, а потом у Риму, у тада чувеној академији Помпонија Лета (крај 1483 — 1485). Тамо је изнео своје откриће да се у акростиху пролога Плаутових комедија крије њихов наслов, сачинио врло богат лексикон латинског језика и доживео изузетну част да буде окруњен за своју малену збирку љубавних песама посвећених Флавији (1484). По повратку у Дубровник заузимао је разне државне функције, био је професор и ректор тамошње гимназије, а после женине смрти (1512) постао је свештеник. Међу његовим ђацима свакако је био и Марин Држић, којем је он свакако пренео своју љубав према Плауту. Умро је 15. септембра 1520. године.