ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića 1998 157 strana

odlična očuvanost

Knjiga Kafka Deleza i Gatarija predstavlja radikalno novo čitanje Franza Kafke, suprotno dominantnim psihoanalitičkim, egzistencijalističkim i teološkim interpretacijama. Autori odbacuju ideju Kafke kao pisca krivice, teskobe i metafizičke nemoći, i umesto toga ga tumače kao političkog, eksperimentalnog i subverzivnog autora.

Centralni pojam knjige je „manjinska književnost“ (littérature mineure) – ne književnost male nacije, već književnost koja nastaje unutar dominantnog jezika, ali ga potkopava i preusmerava. Kafka, Jevrejin koji piše na nemačkom u Pragu, postaje paradigmatski primer takve književnosti.

Za Deleza i Gatarija, Kafka nije pisac simbolâ koje treba tumačiti, već mašina izraza, autor koji proizvodi linije bekstva, nove oblike želje i drugačiju politiku pisanja.

Centralna ideja knjige

Kafka ne piše o nemoći – on proizvodi strategije bekstva iz represivnih sistema jezika, prava i vlasti.

Njegova književnost nije alegorija, već pragmatična, aktivna i politička praksa.

Glavne teze dela

Kafka pripada manjinskoj književnosti, iako piše na „velikom“ jeziku

Manjinska književnost je uvek politička

Kod Kafke ne postoji privatna psihologija – sve je kolektivno

Njegovo pisanje nije simboličko, već funkcionalno i procesualno

Želja kod Kafke nije manjak, već proizvodna sila

Pojam manjinske književnosti

Delez i Gatari definišu tri osnovne karakteristike:

Deterritorijalizacija jezika
Jezik se koristi „pogrešno“, rigidno, čudno, čime gubi stabilnost i autoritet.

Sve je političko
Lične priče odmah postaju priče o moći, zakonu, birokratiji, državi.

Kolektivna vrednost iskaza
Autor ne govori kao individualni genije, već kao glas kolektivne situacije.

Kafka je model takve književnosti.

Strukturalni pregled knjige

1. Uvod: protiv „klasičnih“ tumačenja Kafke

Autori kritikuju:

psihoanalitička čitanja (Otac, krivica, Edip)

religijska i egzistencijalistička tumačenja

Ona, po njima, neutralizuju političku snagu Kafkinog pisanja.

2. Manjinska književnost

Teorijsko jezgro knjige:

objašnjenje pojma

Kafka kao primer

politička dimenzija jezika

Manjinska književnost je uvek oružje slabih unutar sistema moći.

3. Deterritorijalizacija jezika

Analiza Kafkinog stila:

suvi, precizni jezik

administrativni ton

odsustvo psihologije

Jezik postaje „hladan“, ali upravo zato subverzivan.

4. Želja, a ne krivica

Suprotstavljanje Frojdovskom čitanju:

Kafka ne piše o krivici

nema Edipovog kompleksa kao ključa

Želja je pokret, tok, proizvodnja, a ne nedostatak.

5. Mašine i procesi

Kafka se čita kao:

pisac procesa

pisac tokova i blokada

pisac mašina (pravnih, birokratskih, društvenih)

Likovi nisu psihološki subjekti, već funkcije u sistemu.

6. Životinje i postajanja

Posebna pažnja pričama o životinjama:

„Izveštaj za jednu akademiju“

„Jazbina“

„Mišica Jozefina“

Životinja označava liniju bekstva iz ljudskog poretka moći.

7. Zakon i moć

Zakon kod Kafke:

nije transcendentalan

nije metafizički

On je imanentan, neuhvatljiv i svuda prisutan, baš kao moderna birokratija.

8. Zaključak: Kafka kao revolucionarni pisac

Kafka:

nije pisac očaja

nije prorok beznadežnosti

već autor koji pokazuje kako se iznutra potkopavaju sistemi moći

Karakter dela

žanr: filozofska književna teorija

stil: gust, konceptualan, polemičan

pristup: poststrukturalistički, anti-psihoanalitički

publika: studenti filozofije, teorije književnosti, kulturologije

Značaj knjige

Jedno od najuticajnijih savremenih čitanja Kafke

Ključni tekst za razumevanje pojma manjinske književnosti

Povezuje književnost, politiku i filozofiju želje

Važno delo u opusu Deleza i Gatarija