ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski

SV 38
66410) Džejms Džojs i Virdžinija Vulf klasici svetske književnosti
Roman kao eksperiment : katalog izložbe povodom 130 godina od rođenja Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf : oktobar 2012 Vuka Jeremić ; Cveta Kostov ; Filološki fakultet : Univerzitetska biblioteka `Svetozar Marković` : British Council, Beograd : 2012
Na prvi pogled, književni opus Džejmsa Džojsa (1882-1941) možda i neće svakoga impresionirati svojim obimom: posle nepune četiri decenije fanatično predanog književnog rada, Džojs je za sobom ostavio tri romana, jednu zbirku pripovedaka, dve zbirke poezije i jednu dramu. Značaj tog opusa, međutim, mnogostruko prevazilazi njegov kvantitet. Jer, ovaj je pisac svojim delom uspeo ne samo da uhvati samu suštinu duha modernizma koji je vladao evropskom književnošću tokom prve tri decenije dvadesetog veka, već i da najavi mnogo toga što će tek pisci i čitaoci potonjih decenija, a po svoj prilici i vekova, prepoznavati kao nešto podsticajno i blisko. Naravno, ovakva ocena odnosi se pre svega na Džojsovu prozu: do savršenstva izbrušeni amalgam naturalizma i simbolizma u Dablincima, visoka autorska samosvest koja je na autobiografskoj okosnici Portreta umetnika u mladosti ostvarila čudesnu ravnotežu tradicije i inovacije, drskost ispoljena u konstruktivnom razaranju literarnih i svih ostalih mitova u Uliksu, kreativno rasklapanje engleskog jezika u do dan-danas zagonetnom Fineganovom bdenju sve to donelo je Džojsu teško osporiv status Jednog od najuticajnijih pisaca u čitavoj istoriji književnosti.

Džojsov uticaj i te kako je primetan već u delima njegovih savremenika, makar onih koji su videli dalje od drugih. Među njima je bila i Virdžinija Vulf (1882-1941), koja je zbog toga neretko proglašavana Džojsovom sledbenicom i učenicom, i to je tek jedna od nepravdi koje su joj činili književni kritičari i istoričari. Poput mnogih drugih velikih pisaca za čije delo svet više nema vremena, Virdžinija Vulf pretvorena je u stereotip za masovnu potrošnju, dvodimenzionalni lik protofeministkinje koja je pisala hermetične romane i patila zbog toga što je niko ne razume. Reč je, međutim, o samosvojnoj i samosvesnoj umetnici, čije je delo u velikoj meri odredilo puteve razvoja romana dvadesetog veka. Najznačajnija spona između Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf ogleda se upravo u njihovom osobenom, nesamerljivo velikom prevratničkom značaju u istoriji romana.

Na taj će nas značaj podsetiti i ova brižljivo sačinjena izložba. Svima onima koji od Džojsa i Virdžinije Vulf zaziru kao od podrazumevano `teških` i nepristupačnih pisaca, ova bi postavka mogla da posluži kao ulaznica u dva čudesna umetnička sveta , dok će onima koji se sa ovim piscima odavno znaju ponuditi mnoštvo neodoljivih podsticaja za nova čitanja.
Iz recenzije Prof.dr Zorana Paunovića
mek povez, format 23,5 x 16,5 ilustrovano, ćirilica, 176 strana, tiraž 300 primeraka