Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-363-0673-6
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Vera i lik : religiozno nesvesno u ruskoj kulturi XX veka” – Mihail Epštejn
Izvorno delo: „Вера и образ ” – Михаил Эпштейн
Prevod: Radmila Mečanin
Izdavač: Matica srpska (Novi Sad)
Zbirka: Korist i razonoda
Pismo: Latinica Ćirilica
Broj strana: 356
Povez: Broš
Visina: 21 cm
Stanje: NOVO

Mihail Naumovič Epstein (takođe transliterisan kao Epštejn; ruski: Михаи́л Нау́мович Эпште́йн; rođen 21. aprila 1950) je rusko-američki književni naučnik, esejista i kulturni teoretičar, najpoznatiji po svojim doprinosima proučavanju ruskog postmodernizma. Emeritus je profesor kulturne teorije i ruske književnosti na Univerzitetu Emori (Emory University) u Atlanti, Džordžija.

Njegova istraživanja obuhvataju rusku književnost i intelektualnu istoriju, filozofiju religije, stvaranje novih ideja u eri elektronskih medija, semiotiku i interdisciplinarne pristupe humanističkim naukama. Njegova dela prevedena su na više od 26 jezika.

Modern Language Association of America (MLA) dodelila je Epštejnu nagradu Aldo i Žan Skaljone (Aldo and Jeanne Scaglione Prize) za studije iz slovenskih jezika i književnosti za njegovu knjigu Ideje protiv ideokratije: Nemarksistička misao kasnog sovjetskog perioda (1953–1991), 6. decembra 2023.

Epštejn dovodi u pitanje uvreženo mišljenje da je ruska filozofija samo odjek zapadne filozofije bez sopstvenih originalnih ideja. On Rusiju vidi kao filozofsku naciju u fundamentalnijem, sveobuhvatnijem smislu:
„Možda nijedna druga nacija na svetu nije u toj meri podredila svoj društveni, kulturni, pa čak i ekonomski život zahtevima filozofskih koncepata.“

Njegova analiza posebno ističe dve suprotne tendencije karakteristične za rusku misao i prisutne tokom cele istorije zemlje:

Prva tendencija oslanja se na generalizaciju i ujedinjenje kako bi se transformisala društvena i kulturna stvarnost, što vodi ka ideokratiji i totalitarizmu.

Druga tendencija naglašava neprocenjivu vrednost individualnosti i pokazuje relativnost i uzaludnost svih opštih ideoloških konstrukata.

Prva tendencija se razvila u 19. veku kroz različite manifestacije (kao što su „sobornost“, „totalno jedinstvo“ Vladimira Solovjova, pokret povratka zemlji i sl.), ali je izgubila inspirativnu snagu kada se spojila sa zvaničnom sovjetskom ideologijom. Do 1950-ih je počela da slabi, a do kasnih 1980-ih gotovo da je nestala iz filozofije.

Druga tendencija (koja uključuje pojmove kao što su personalizam, konceptualizam, polifonija i drugi) dostigla je svoj vrhunac u postsovjetskom periodu. Epštejn tvrdi da kontrast i međudejstvo između ove dve tendencije — generalizacije, totalitarizma i utopizma naspram individualizacije, personalizma i konceptualizma — definišu osobeni karakter ruske misli i njen doprinos svetskoj filozofiji.

U svojoj dvotomnoj studiji ruske filozofije kasnog sovjetskog perioda (1950–1980-ih), Epštejn zaključuje da je intelektualna istorija Rusije u 20. veku istorija misli koja očajnički pokušava da pobegne iz zatvora ideokratskog sistema koji je sama svojim naporima stvorila. Ruska inteligencija, ili intelektualna elita, suprotstavila se ideokratiji — vladavini ideologije — ali je sopstvenim razmišljanjem nenamerno doprinela njenom nastanku. Ovaj samoporažavajući ciklus misli ne samo da potkopava sopstvene pretpostavke već ruskoj filozofiji daje neviđen, paradoksalan, a ponekad i tragično sarkastičan karakter.

Njegova knjiga Ideje protiv ideokratije: Nemarksistička misao kasnog sovjetskog perioda (1953–1991) postala je dobitnik prestižne nagrade MLA u oblasti slovenskih jezika i književnosti (2023).

{KTJ30.011}