ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Autor - osoba Bertolino, Nikola, 1931- = Bertolino, Nikola, 1931-
Naslov Pitanja o Crnjanskom / Nikola Bertolino
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Vršac : KOV - Književna opština Vršac, 2009 (Vršac : Tuli)
Fizički opis 97 str. ; 19 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂNesanica / Književna opština Vršac, Vršac
(broš.)
Napomene Tiraž 500
Na koricama beleška o autoru
Beleške: str. 93-97.
Predmetne odrednice Crnjanski, Miloš, 1893-1977

PITANJA O CRNJANSKOM
Da li je poetska oporuka Crnjanskog, njegovo poslednje pesničko delo, Lament nad Beogradom, zaista „lament“? Ako jeste, koga pesnik u njemu oplakuje? U kakvoj je to vezi sa temom oplakivanja, kojom se Crnjanski opsesivno bavio u poslednjem proznom delu na kome je radio, a koje je ostavio nezavršeno („nonfinito“),kao što je Mikelanđelo ostavio nezavršene svoje poslednje Pieta? Mogu li se odgovori na ova pitanja potražiti u životnoj problematici Crnjanskog iz srednjeg perioda njegovog života, od početka tridesetih do mučnih godina njegovog izbeglištva? U kakvom su odnosu, u ličnosti našeg velikog pisca, pesnik i novinar, „sumatraist“ i nacionalist? O kakvom to tajanstvenom „velikom grehu“ Mikelanđela govori Crnjanski u „Knjizi o Mikelanđelu“, kao i u mnogobrojnim objavljenim fragmentima kojima je davao naslov Pitanja o Mikelanđelu – posebno ako se ima u vidu da on stalno naglašava kako o Mikelanđelu govori „kao pesnik“, što znači, da govori o sebi? I ako je zaista reč o nekom „grehu“, kroz kakvu je katarzu prošao Crnjanski? Da li nam nešto o tome kaže i jedno od njegovih najboljih dela, knjiga „Kod Hiperborejaca“! Odgovore na ova pitanja o Crnjanskom pokušava da pruži ova knjižica.

Nikola Bertolino rođen je 1931. u Buenos Ajresu, u porodici dalmatinskih iseljenika. Danas živi u Beogradu. Tu je završio gimnaziju i studije francuskog na Filološkom fakultetu. Početkom 50-ih posvetio se prevođenju dela najznačajnijih francuskih i ruskih pesnika. Bio je stručni saradnik na Filološkom fa-kultetu u Beogradu (Katedra za francuski jezik i književnost), pomoćnik upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i dugogodišnji urednik u izdavačkim preduzećima BIGZ (gde je bio i glavni urednik) i Nolit. Bio je predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Nagradu Miloš N. Đurić za najbolji poetski prevod godine u Srbiji dobio je dvaput, oba puta za prevod poezije Viktora Igoa: 1973. za prevod knjige pesama Crna sunca, a 2010. za prevod poeme Bog. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije; nagrade Zlatna frankoromanistika iz Fonda Margarite Arnautović; Nolitove nagrade 1991. za studiju Fenomen Rembo koja je 2004. objavljena i u Parizu u izmenjenom i dopunjenom izdanju, pod naslovom Rembo i objektivna poezija. Autor je i znatnog broja eseja o francuskoj, srpskoj i ruskoj književnosti. 2007. godine dodeljeno mu je priznanje za izuzetne zasluge za kulturu Republike Srbije.

MG2 (N)