ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2000. Mek povez sa klapnama, ćirilica, 251 strana.
Knjiga je odlično očuvana.
K6


Tragični junaci istorije su takođe oni koji su stigli prerano, koji su uzalud hteli istoriju da ubrzaju. Njihovi stavovi su takođe jednostrani; biće ispravni tek u sledećoj etapi, u sledećem činu. Nisu razumeli da je sloboda samo svest o neophodnosti. I smrvila ih je ta istorijska neophodnost, koja rešava samo zadatke što mogu biti rešeni. Pariska komuna je primer takve istorijske tragike. Pankraci iz Nebožanske komedije je tragičan junak tako shvaćene istorije.
Groteska ismeva apsolut istorije isto kao što je ismejala apsolut bogova, prirode i proviđenja. Vrši tu operaciju pomoću takozvanog „bureta smeha”. Bure smeha je jedna od najpopularnijih zabava u svakom luna-parku. U njemu se može udobno smestiti desetak osoba. Bure je prevrnuto i kreće se oko svoje vodoravne ose. Može se u njemu sačuvati ravnoteža samo krećući se po njegovom dnu u pravcu suprotnom od kretanja bureta, i to istom brzinom. To uopšte nije lako. Oni što idu suviše brzo ili suviše sporo u odnosu prema kretanju bureta, neizbežno se moraju izvrnuti. Bure ih diže gore, posle padaju dole, očajnički se hvataju za pokretne zidove. Što su im pokreti nagliji, što se grčevitije drže zidova, tim teže im je da se dignu, tim su smešniji.
Svet tragedije i svet groteske ima sličnu strukturu. Groteska usvaja dramske sheme tragedije i postavlja ista temeljna pitanja. Samo daje druge odgovore. U tom sporu oko tragične i groteskne interpretacije ljudske sudbine nalazi svoj odraz trajni i stalno živi konflikt dveju filozofija i dvaju stilova života, antagonizma dvaju principijelnih stavova, koje je Lešek Kolakovski nazvao neizlečivim antagonizmom sveštenika i lakrdijaša. Među tragedijom i groteskom vodi se taj isti spor za ili protiv eshatologije, za ili protiv vere u apsolutno, za ili protiv nade u krajnje rešenje suprotnosti između poretka vrednosti i poretka delanja. Tragedija je teatar sveštenika, groteska— teatar lakrdijaša.

Taj spor dveju filozofija i dvaju pozorišta postaje neročito oštar u epohama velikih potresa. Kad se u ruševinama nalazi poredak vrednosti i protiv „tortura okrutnog sveta” nema više pozivanja na Boga, Prirodu i Istoriju, centralna figura pozorišta postaje lakrdijaš, luda. On tada prati prognanog vladara, prognanog dostojanstvenika i prognanog sina u njihovom okrutnom potucanju kroz zimsku noć koja pritiska svet i kojoj nema kraja. Kroz onu „hladnu noć” koja će u Šekspirovom Kralju Liru „od svih stvoriti lakrdijaše i ludake”.



Sadržaj:
Kraljevi
Hamlet polovine stoleća
Troil i Kresida začuđujući i savremeni
„Magbet” ili zaraženi smrću
„Kralj Lir” ili kraj igre
Nek se Rim utopi u Tibru
„Koriolan” ili o Šekspirovim suprotnostima
Prosperova palica

Dodatak
Šekspir okrutni i pravi
Beleška o piscu