ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Mađarski

Br.strana:160
Povez:Broš
God.izdanja:2018.
Izdavač:tzr Nikasso-NM -Banatski kulturni centar

Reči autora :

’’ Према расположивим дипломатичким изворима данашња Кикинда располаже историјом дугом преко 600 година. Средњовековна претеча данашње Кикинде, насеље Нађ-Кекенд, или Кекенд (Кекенда) у изворима се спомиње од почетка 15. века и то као посед чувене породице Хађмаши од Берексоа. Ово насеље угарских кметова налазило се на песковитој обали Моришове отоке, водотока Галацке, на граници тадашње Чанадске и Тамишке жупаније и на траси војног пута који се спомиње у делу арапског путописца Идрисија из 12. века.

Ова књига презентује насеља с краја средњег и почетка новог века која су се налазила на територији самог града Кикинде или његове непосредне околине, односно на територији раније општине Кикинда. Поближе, наша истраживања су овога пута била фокусирана на саму територију града и на девет њему припадајућих сеоских насеља. То су: Мокрин, Иђош, Сајан, Наково, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола и Башаид. На посматраној територији регистровано је укупно 33 насеља с краја средњег и почетка новог века. Велику већину извори тадашњег доба представљају као насељена места, док се један мањи број наводи у статусу селишта, односно напуштених насеља. Нека насеља се у изворима спомињу само једном или два пута, док са друге стране имамо и оне који се у изворима наводе и по 10-15 пута. То су најчешће центри некадашњих властелинстава – у случају наше територије, насеља Галад или Хорогсег – која у посматраном периоду располажу и кастелумом, манастиром и црквом.

Књига која се налази пред читаоцима заправо је прва у серијалу о историјској топографији града Кикинде. Као наставак овог серијала у плану је и друга књига која би представила насеобинску мрежу готово двовековне турске владавине овим крајем. У плану је и трећа књига која би представила насеља, мајуре и салаше из времена обнове и колонизације током 18. века.’’

Золтан Чемере