Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7331-130-6
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Autor - osoba Čolović, Ivan, 1938- = Čolović, Ivan, 1938-
Naslov Vreme znakova : 1968-1987 / Ivan Čolović
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 134 str. ; 22 cm
Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 150
Sadržaj S a d r ž a j: I Jezik, mit, književnost (5-56): Struktura i strukturalizam (7-13); Jezik/govor, struktura i znak u lingvistici (14-17); Dan za mušku finoću (18-23); Semiologija sporta (24-29); Književnost kao žrtvovanje reči (30-35); Zlatna grana (36-42); Pokoravanje i oslobađanje vremena (43-48); Obnova retorike? (48-53); Laž i istina mita (54-56). - II Rolan Bart (57-91): Odgovornost forme (59-83); Rolan Bart (1915-1980) (84-91). - III Masovna kultura i divlja književnost (93-[135]): Intelektualac i masovna kultura (95-97); Naša masovna književnost (98-101); Pravci istraživanja reklame (102-109); Svedok `medijske oluje` (110-112); Ko to tamo peva? (113-116); Doviđenja, `Dinastijo`! (117-119); Paraliteratura i folklor (120-126); Paraliterarna smrt (127-[135]).
(Broš.)
Napomene Tiraž 1000.
Beleška o autoru i delu na koricama.
Predmetne odrednice Bart, Rolan, 1915-1980
Semiologija

Da bi svog čitaoca pripremio za bezbolniju recepciju Čolović vešto i lukavo strukturira knjigu polazeći od edukativnih ogleda o strukturalizmu (objavljivanih u periodici pre dvadesetak godina) da bi se pozabavio analizom dve pojave koje su pune znakova ovog vremena Danom muške finoće (briljantan ogled o Danu žena, prvi impuls budućeg zapisa Laži i istina mita) i Semilogijom sporta, a zatim uvodi čitaoca u na prvi pogled nespojive oglede o Bataju i Frejzeru. Bila je to priprema nedužnog čitaoca za problem „pokoravanja i oslobođenja vremena`, „obnove retorike` i „laži i istine mita`.
Sve je ovo Čolović učinio da bi čitaoca približio svom učitelju, ili je možda srećnije reći „duhovnom vodiču`, Rolanu Bartu o kojem već u prvoj rečenici ogleda kaže: „Pitanje morala književnosti jedna je od glavnih tema kritičke misli Rolana Barta...“ i analizirajući Bartovo delo čak i u prigodnom tekstu (nekrologu) uvodi dobro pripremljenog čitaoca u suštinski problem ovog vremena „masovne kulture` i „divlje književnosti` koja hrani masu, a šokira intelektualce (kako Gluščevića tako i Mandića) – uostalom sreća je što je masa (gola – kako kaže Mandić) mnogobrojna, a intelektualci oba tipa (i ostalih) malobrojni, sve do analize recepcije novokomponovane muzike, epitafa i novinskih čitulja. (Aleksandar Badnjarević, iz recenzije)

Ova knjiga ima tri celine. Drugu celinu čine dva teksta o Rolanu Bartu. Prvi tekst je „Odgovornost forme` gde Ivan Čolović neće da pristane na primedbu Mikela Difrena upućenu na račun strukturalista i između ostalih na račun samog Barta, da je „filozofija sistema prema moralu isto toliko ravnodušna koliko i tradicionalni scijentizam`. Koliko je u tome uspeo čitalac će sam prosuditi. Ivan Čolović piše pregledno, jasno, prvenstveno hvatajući središte ili armaturu Bartovih tekstova. (Bart smatra da se pisac pre svega angažuje birajući formu, da se njegova odgovornost odnosi na taj izbor). Interesantni su, sigurno, delovi o odnosu kritike i književnosti: Bart nudi kritici koherentnost i iscrpnost. Književna kritika je pozvana da položi račun za sopstvene postupke i opredeljenja. Raspravlja Čolović i o „porukama` književnog dela – suprotstavljajući im se kroz Barta – govori da „književnost omogućava ne da se ide napred, već da se diše`. No, razlog zbog kojeg ističemo središnji deo ove knjige je Čolovićevo oslanjanje na Barta. Već smo istakli Čolovićevu pohvalu eseju: a to isto ističe u drugom tekstu sa naslovom „Rolan Bart` napisanom povodom Bartove smrti. Najveća pohvala Bartu je da je bio veliki esejista. Esej je „spasonosna podvala`, „divno izvrdavanje“ jer se odgovornost pisca i čitaoca postavlja kao stav prema jeziku, a ne prema porukama koje se njime prenose. Zanemario je Čolović sve sisteme u koje smeštaju Barta: Bart ostaje samo esejist. (To potkrepljuje Čolović i citatom iz Bartovog teksta „Lekcija`: „A za nas koji nismo ni vitezovi vere ni nadljudi, ostaje samo, ako mogu reći, da varamo sa jezikom, da varamo jezik. Tu spasonosnu podvalu, to izmicanje, tu varku, koja omogućava da se jezik čuje van moći, u svetlosti stalne revolucije, ja nazivam književnošću`.) (Milivoj Nenin, iz recenzije)

Ivan Čolović (1938), književnik i prevodilac, studirao je na Filološkom, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pokrenuo je biblioteku „XX vek“ koju i sada uređuje. Glavna dela: Književnost na groblju (1983); Divlja književnost (1985).

MG P16 (NL)