| Cena: | 
| Želi ovaj predmet: | 2 | 
| Stanje: | Nekorišćen | 
| Garancija: | Ne | 
| Isporuka: | BEX  CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje  | 
                            
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)  Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično  | 
                            
| Grad: | 
                                    Vršac,  Vršac  | 
                            
                                                                                        Godina izdanja: 2012
                                                                                                                        ISBN: 978-86-84183-62-2
                                                                                                                        Autor: Domaći
                                                                                                                        Vrsta: Istorija svetske književnosti
                                                                                                                        Jezik: Srpski
                                                                                
                        TN5) 
 
Наслов: Aнтропологија Достојевског. 
 
Аутор: др. Никола Маројевић. 
 
Издавач: Каленић, Крагујевац. 
 
Година издања: 2012 
 
Број страна:237 
 
Стање: Одлично.Kњига је нова. Није отварена.  
 
Ако у нечему за човека Фјодор Михајлович Достојевски може бити учитељ и путеводитељ, онда најпре може бити стога што је проповедао да Христова светлост обасјава и најкрајњу таму, да је икона Божија (1. Мој. 1, 27) сачувана и у највећем грешнику, и да је, коначно, то књига из које може изнићи нада у нови и бољи живот. Нема слободе без љубави (Велики инквизитор), нити може постојати љубав без слободне заједнице човека са човеком и човека са Богом. У слободној саможртвеној љубави (Соња Мармеладов) Достојевски открива темеље човекове личности. 
 
Преко `другог` гласа Достојевски уводи Другог у књижевност, где душа као станиште и храм живога Бога има кључну улогу у процесу задобијања човекове личности. Тако писац `подземног` човека `кажњава` боравком у `мртвом дому` и коначно га изводи на дневну светлост. Робија прочишћава, али не лечи. Човек из подземља је зацељен, и почиње процес његовог узрастаља, који га доводи до човекобога - Кирилова. Самоубиством Кирилова (донекле и Ставрогина), злочином Раскољникова, промашеним Аркадијевим животом, Фјодор Михајлович своди философију по човеку и науци света (Кол. 2, 8), и преко Аљоше Карамазова припрема пут за појаву новог истински `позитивног` типа и у књижевности и у животу руског народа. Зато лик до краја позитивног типа премашује границе књижевног дела и уметности уопште, залазећи у домен општечовечанског. 
 
Уводећи Јеванђеље у књижевност и у живот руског човека, покушавао је да пред Христом провери свако `проклето питање` које је мучило њега и његове јунаке. Одгонетајући, у светлости Христовог лица, тајну човека - створио је свечовечанску логику и због тога његово време не може проћи, него увек изнова надолази. `Све тек што долази` ...