ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

Naziv: Katalog knjiga na jezicima Jugoslovenskih naroda 1519-1867
Autor: Svetislav Đurić, Dimitrije Bogdanović, Miodrag Živanov, Dejan Medaković, Milorad Najdanović, Lazar Ćurčić
Godina izdanja: 1973
Izdavač: Prosveta, Beograd
Povez: Tvrd
Pismo: Ćirilica
Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama.

Opis:

KNJIGA je među jugoslovenskim narodima, već sa prvim jočerima pismenosti, dočekana dobrodošli mom - onako kako se dočekuje prijatel. Predmet osobite jažne, poželna kao izmor novih saznanja ili umetničkih doživljaja, kao sredstvo duhovnoí̈ ojštena uz to, ona je stvarana i ukrašavana, sakupljanja i prenošena s kolena na koleno. Od samoí̈ jočejka, od prvih susreta sa klintom, razvijao se i u sriskom narodu kulj prema njoj, a sa tiâ kulítom rađale su se generacije odanih čitalaca što su, da zadovolje intelektualnu ili praktičnu potrebu za knjytom, postali i prvi njeni čuvari, osnivači biblioteka koje će bivati sve brojnije i usavršavaji se sve do naših dana. I mada srjska knjiga nije bila najstiârija ni među koidama naroda koji su prihvajili isto pismo i isíše kulturne tradicije, ona je tala da ujičei na kulturu drugih slovenskih naroda. U staroj ruskoj knižovnosti, na primer, srjska rukojisna kata je ujnicala na svarate šikomanoí̈ „srjskoí̈ stila` u doba drugoí̈ južnoslovenskoí̈ uticaja u Rusiji, šokom druge polovine XIV veka. Ona je i prva ćirilična knjiga koja je, na Cetinju 1493. godine, prihvajila pišamdarstvo kao peretektivu kulturnoí̈ razvoja naroda i doprinela je da se štamdarstvo prihvajki i odomaći u Rumuniji, Ukrajini i Rusiji.

Klika je i ovde delila istorijsku sudbinu naroda: u razdobljima usjona i napretka, množila se i ona; kao što je i rajove Tubila sa svojim narodom, selila se i rasturala s nim. Ali uvek je bilo ruku koje su užele da pomoću pisane reči prenesu svoja stremljena i koje su spisašeljskim, pisarskiâ ili naâ parenim jodentom znale da obezbede trajanje nekim šemelʹnim prednostima kulture svoí̈a doba. No i pored svet nastojanja da se šíjamda na domaćem liu, sriska knjií̈a jedva da je nalazila utočišta u Goraždu, Gračanici, Mileševi, Rujnu, Beogradu, Skadru i Mrkiššnoj Crkvi; znajno se više štampala ona u Veneciji, Petrogradu, Rimiku, Lajpciju, Beču i Peší̈ni, íde i hrvatska, slovenačka, makedonska, rumun ska, butarska, grčka i druga kimga Prudinskom vlašću. bašajina svih naroda čija je domovina zadugo imala da ostane jod tuđinskom vlašću.