ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana.

Izdavač: Slavija - Novi Sad,
1993. god.
Broširan povez, 20 cm.
226 str.

Draško Ređep, likovni i književni kritičar i esejist, rođen je 1935. godine u Osijeku, doktor književnosti, siva eminencija vojvođanske i nekadašnje jugoslovenske intelektualne scene, jedan od najuticajnijih kritičara.
Miloša Crnjanskog upoznao je preko pisama.
- Dopisivali smo se dugo početkom šezdesetih i tražio sam da se vrati iz Londona, a on je odgovorio: „Što se tiče Odiseja, nije on putovao dragovoljno, nego su bogovi tako hteli“. Kad je došao, onda sam vodio dug razgovor s njim za Televiziju Beograd u hotelu „Jugoslavija“ sedamdesete, uoči njegovog rođendana - kaže Ređep:
- Sniman je filmski, pa je, sva sreća, snimak sačuvan. Dok se rolna premotavala, meni su donosili viski, a on je stalno pio jedan te isti konjak. Posle ga na večeri u restoranu pitaju kako je bilo: „Strašno, u ekipi su se neki ožderavali“. To sam bio ja.

Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 - Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom.
Pronicljivo uočivši privid apsolutne prozirnosti u proznim i poetskim ostvarenjima Miloša Crnjanskog, i utkanost jednog drugog, skrivenog značenja u tim delima, Nikola Milošević je razvio čitavu studiju posvećenu piščevom stvaralaštvu. Milošević je na primerima poznatih stihova i delova iz proznih ostvarenja pokazao povezanost melodijske, emotivne i filozofske komponente, pri čemu filozofska dimenzija stihova prevazilazi odgovarajuće prozne odnosno govorne iskaze. No, emotivna boja, melodioznost i filozofsko značenje stihova Crnjanskog „ nisu poređani jedno kraj drugog kao slojevi zemljišta“ , već između njih postoji duboka organska povezanost i prožimanje, dok filozofska dimenzija igra ulogu „ organizatora pesničke strukture“ , imajući za posledicu usporeni i slobodni ritam poetskog kazivanja kao adekvatan za pesnikovu filozofsku i emotivnu poruku. U većini dela Miloša Crnjanskog, pesničkim i proznim, isprepletani su tragično osećanje besmisla i uzaludnosti sa utešnom mišlju o kosmičkoj povezanosti stvari. U Seobama se uočava piščeva ideja o univerzalnoj uzaludnosti, iako skrivena iza specifičnog nacionalnog i istorijskog obeležja. Dva osnovna toka koja mogu da se prate u Seobama jesu istorijski i psihološki (jedan tok) , i meditativni i vrednosni (drugi tok). Različite likove i karaktere ujedinjuje isti filozofski rezultat koji ishodi i okončava u metafizičkom osećanju praznine, uzaludnosti čovekovog života i neizbežnosti smrti. Postoji veliki misaoni kontinuitet u literarnom stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, pri čemu se iza istorijskog, psihološkog i kompozicionog toka književne strukture razvija i produbljuje istovetna metafizička vizija čoveka i sveta.