ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1962
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata…

Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958
Naslov Iz stranih književnosti. 2 / Isidora Sekulić ; [za štampu priredili Miodrag Pavlović, Živorad Stojković]
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina štampano 1962
Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, štampano 1962 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 483 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Stojković, Živorad
Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014
Zbirka Sabrana dela Isidore Sekulić ; ǂknj. ǂ8
ISBN (Pl.)
Napomene Str. 447-481: Napomene / Ž. S. [Živorad Stojković].
Predmetne odrednice Hopkins, Džerard Menli, 1844-1889
Frans, Anatol, 1844-1924
Arcibašev, Mihail Petrovič, 1878-1927
Gorki, Maksim, 1868-1936
Santajana, Džordž, 1863-1952
Rilke, Rajner Marija, 1875-1926
Rasel, Bertrand, 1872-1969
Valeri, Pol, 1871-1945
Pirandelo, Luiđi, 1867-1936
Golsvordi, Džon, 1867-1933
O`Nil, Judžin, 1888-1953
Tagore, Rabindranat, 1861-1941
Meano, Čezare, 1899-
Bremon, Anri, 1865-1933
Vulf, Virdžinija, 1882-1941
Lagerlef, Selma, 1858-1940
Šo, Džordž Bernard, 1856-1950
Šolc, Vilhelm fon, 1874-1969
Žirodu, Žan, 1882-1944
Monterlan, Anri de, 1896-1972
Malro, Andre, 1901-1976
Pristli, Džon Bojnton, 1894-1984
Merš, Maksans van der, 1907-1951
Haksli, Oldos, 1894-1963
Tomas, Dilen, 1914-1953
Man, Tomas, 1875-1955
Sagan, Fransoaz, 1935-
Enrajt, Denis Džozef, 1920-
Svetska književnost


SADRŽAJ
Problem kritike i kritičarskih talenata
Hopkins
Anatol Frans
Arcibašev: Demon i odmazda; Gorki: Jadikovka
Beleška o trojici
Rajner Maria Rilke: Malte Laurids Brigge’s Aufzeichnungen
P. M. Rilke: Pisma jednom mladom pesniku
Pol Valeri
Sablasna moć Rusije
Maksim Gorki
Luiđi Pirandelo
Pirandelo napušta Evropu
Luiđi Pirandelo sa Henrikom IV
Problem relativiteta kod Pirandela
Problem lepote u delu Džona Golsvordija
O’Nil: Ana Kristi
Poezija Rabindranata Tagore
Oko jedne pesme pobednika liričara
Opat Bremon
Ka problemu kritičara
Virdžinija Vulf
Umrla je Selma Lagerlef
Bernard Šo, o „tajni” svoga pesnika u komadu Kandida
Oko Šoove Kandide u Beogradu
Roman o Jovanu Kapistranu
Poslušnost, u dvema knjigama
Francuske varijacije
André Malraux: La voie royale
B. Priestley: The good companions
Maksans van der Mert: Beleg božji
Punkt kontrapunkt
Pogled u englesku poeziju
Pogled u engleske časopise i prozu
Nepoetične vesti o poeziji u Engleskoj i Americi
Umro je Dilan Tomas
Sve divljenja dostojno, ali...
Fransoaz Sagan, nagrada kritičara; i dalje
Jedna pesma D. Dž. Enrajta
Iz američke poezije
Medijum poezije
DODATAK
Pol Valeri
NAPOMENE

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.
Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) – putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).
MG117