ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 385
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Vrsta: Teorija književnosti

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Edicija Izdanja zadužbine Miloša Crnjanskog; Knjiga 1
Grad Beograd
Povez meki
Format 155 x 240 mm

Uređivački odbor:
Pavle Ivić, Borislav Mihajlović, Boško Petrović, Mića Popović, Radovan Samardžić, Živorad Stojković.


Naslov Serbia i komentari : 1988/1989 / [glavni urednik Živorad Stojković]
Vrsta građe zbornik
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zadužbina Miloša Crnjanskog, 1989 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 474 str. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998
Zbirka Izdanja zadužbine Miloša Crnjanskog

Beleška o izdanju
Početkom decembra 1987, Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog, na uobičajenoj konferenciji za štampu o delatnosti i planovima Zadužbine, dostavio je, za javnost, sledeće obaveštenje:
„Povodom desetogodišnjice smrti Miloša Crnjanskog, Upravni odbor njegove Zadužbine odlučio je da pokrene izdavanje jedne redovne godišnje publikacije čija je osnovna namena da, sem priloga o Crnjanskom, objavljuje radove iz onih oblasti stvaralaštva, koje su zastupljene i u obilnom, raznovrsnom delu samog pisca: iz književnosti, jezika, istorije, likovnih umetnosti, arheologije, pozorišta, prevodilaštva, žurnalistike.
Saradnja u pokrenutom godišnjaku bila bi no pozivu, a ugovarala bi se sa autorima i na osnovu njihovih sopstvenih predloga, interesovanja ili raspoloživih mogućnosti. Predviđa se da to budu obimniji monografski radovi, posvećeni ključnim pitanjima kulture i sudbine naroda kome je pripadao Crnjanski. Njegovo poslednje delo trebalo je da bude Serbia i komentari, ali je ono ostalo nezavršeno, u jednoj od fascikli zaostavštine, sa tim naslovom. Na neki način, godišnja publikacija o kojoj je reč trebalo bi da objavljuje naučne, književne, umetničke komentare na temu koju je Miloš Crnjanski zadao sebi, a ostavio nama.
Od posebne je važnosti da se Godišnjak Zadužbine Miloša Crnjanskog (mogući podnaslov izdanja) pojavi u vreme sve većih potreba za kritičkim preispitivanjima nacionalne kulture Srba, nedovoljno poznate i njima samima, i onima sa kojima žive u istoj zemlji, a pogotovu stranom svetu. Imajući to u vidu, zamišlja se da godišnjak sadrži i kalendar glavnih događaja u naučnom, književnom, umetničkom životu za proteklu godinu, sa bibliografijom odabranih knjiga i važnijih priloga u periodici, popisom programa naučnih skupova, diskusionih i drugih javnih tribina, pregledom likovnih izložbi, pozorišnih predstava i ostalih priredbi od kulturnog značaja. Jedan kalendar, u svedenijoj meri, predviđa se i za ono što se u svetu objavljuje o nama ili prevodi, predaje no katedrama inostranih univerziteta, ili održava na skupovima uglednijih ustanova i organizacija – zbog čega bi bilo potrebno da se u rad na godišnjaku uključe i ugledna imena stranih jugoslavista. Na ovaj način almanah Zadužbine pisca, kakav je Miloš Crnjanski, poslužio bi bližem upoznavanju sveta sa nama, a domaćoj javnosti pružio uvid koliko se i kako zna, ili ne zna, o nama u svetu.
Upravni odbor Zadužbine imenovaće uređivački odbor godiš- njaka pošto sasluša primedbe, predloge i savete od ličnosti na čiju podršku računa. Ukoliko se namere Upravnog odbora pokažu realnim, što se tiče saradnje čiji najviši kvalitet valja obezbediti, Godišnjak Zadužbine Miloša Crnjanskog mogao bi se pripremiti već za 1988.
Ako bi se usvojio predlog da naziv novopokrenutog Godišnjaka bude upravo Serbia i komentari, njegovo izlaženje započelo bi gotovo doslovno značenju tog naslova`.
Uređivački odbor, čiji je sastav ovde naveden na odgovarajućem mestu, prihvatio je osnove iznetog plana pokrenute publikacije, ali u toku priprema prve, ogledne knjige pokazalo se da su pojedini prilozi, i obimom i značajem, nadmašili očekivanja, a da se neke namere nisu mogle ostvariti u postojećim okolnostima. To se pre svega odnosi na kalendar, za koji je potrebno prikupljati veoma obimnu građu (a uredništvo ni za svoje sastanke nije imalo drugog stola do kafanskog!), tako da se od ambiciozno zamišljene hronike kulturnih i društvenih događaja u jednoj godini moralo odustati – bar za sada.
U vreme sve većih neizvesnosti, materijalnih i drugih, a bez osnovnih uslova za redakcijski rad, Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog prihvatio je predlog uredništva da se pod naslovom Serbia u komentari, umesto predviđenog godišnjaka, objavljuju povremena izdanja Zadužbine. Godišnjak bi obavezivao na redovno izlaženje, a već na početku rada nije se moglo izbeći dvogodišnje izdanje, zbog čega ova publikacija, kao knjiga I, nosi godinu 1988/89. Međutim, ukoliko bi njena pojava naišla na povoljan prijem kod čitalaca i saradnika, otvorile bi se mogućnosti za odvažniju izdavačku delatnost Zadužbine Miloša Crnjanskog. Tome, svako, treba dodati i očekivanja da uredništvo Serbie i komentara preuzmu naši mlađi, a dovoljno iskusni književni i naučni radnici.
Priprema za štampu tekstova iz neobjavljenih rukopisa zahtevala je savesnu i napornu saradnju, kao i potrebu uporednih i kontrolnih čitanja više revizija već složenih tabaka. Priroda tih poslova takva je da su, i pored svih nastojanja, omaške ne samo moguće već, prema poznatom iskustvu, i neminovne. Sve to, međutim, ne sprečava odg. urednika izdanja da za izuzetno pažljiv i požrtvovan rad izrazi zahvalnost saradnicima: Veri Naumov, Gordani Jovanović, Marini Adamović, Mirjani Mileusnić, Mili Petrović. Posebna zahvalnost pripada vrsnom grafičkom stručnjaku, Peri Stanisavljevu-Buri, za dragocenu ulogu savetnika i saradnika u poslovima štamparskog okončanja ove knjige.
Rukopise Miloša Crnjanskog i Branka Ćopića pripremio je za štampu urednik izdanja, kao što je dao i tekstove beležaka i napomena, potpisane sa Ur. – za koje snosi isključivu odgovornost.
Sadašnji Uređivački Odbor izražava želju da i buduća izdanja, pod naslovom Serbia i komentari, zadrže na koricama, kao amblem, portret Miloša Crnjanskog koji je izradio njegov prijatelj Sava Šumanović, veliki srpski slikar, zaklan od ustaša 1942. u svom, i Crnjanskovom, Sremu.