Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski

Predrag Čudić - Vejači ovejane suštine
Nova histerija srpske knjizevnosti




Požarevac, Branicevo 2011. godine na 262. strane.



Knjiga je NOVA.




Demistifikujući položaj pisca, Čudić ga svodi na realnu meru – viteza od torbe. Udruženim klanovskim snagama državni pisci od literature prave mrtvo more, zaboravljajući da je “svaki istinski talenat preskup za pare jednog klana, preskup za svaku tendenciju i veru”. Lokalnom merom mogu se meriti samo lokalni poduhvati, ali to nema nikakve veze sa književnošću, “jer, poezija je ili nešto više od nacionalnog ili nije ništa”.


Montirajući delove iz “Majstora i Margarite” u kojima Bulgakov opisuje Dom Gribojedova sa sopstvenim komentarima koji se tiču Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7, Čudić pokazuje šta se to kuvalo na ovoj zlokobnoj adresi. U tom mikseru “sve se stopilo u sivu masu prosečnosti”, tu je “bujao kosovski božur poezije i proze, tu se začela ideja o patriotskim nagradama tipa uspenja, poklonjenja, kondira, hrisovulja, trojeručica”. Masovna proizvodnja pisaca dovela je do nenormalnog uvećanja članstva u UKS-u, a potom do logične posledice – omasovljenja književnih nagrada, jer je trebalo sve te stvaraoce okititi nekim priznanjem. Uverenje da se iz kvantiteta rađa kvalitet ovde je definitivno palo u vodu, prilično ustajalu.

Čudić ne propušta da pomene nepočinstva naših pisaca iz satrapove svite, kao i na zastrašujuću spregu književnosti i zločina koja deluje potpuno perverzno. Najdrastičniji primer je pesma “Hriste Bože raspeti i sveti” iz “Boja na Kosovu” Ljubomira Simovića koju Crvene beretke pevaju pred odlazak u pokolj kao svoju himnu. Posmatrajući hiljade grobara Jugoslavije, Čudić po njihovoj količini zaključuje koliko je ta zemlja bila živa. A uprkos svojoj kritici socijalizma, postaje “ovisnik o uspomenama na lepotu jedne sada razorene zemlje”