ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Vrsta: Lingvistika, indijanski jezici
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano!
Autor - osoba Vorf, Bendžamin Li
Naslov Jezik, misao i stvarnost / Bendžamin Li Vorf ; izabrao i predgovor napisao Ranko Bugarski ; preveo sa engleskog Svetozar Sinđelić
Jedinstveni naslov Language, thought and reality. srpski jezik
Vrsta građe stručna monografija
Jezik srpski
Godina 1979
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1979 (Beograd : Novi dani)
Fizički opis 206 str. : ilustr. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Bugarski, Ranko, 1933- = Bugarski, Ranko, 1933-
Sinđelić, Svetozar, 1946-2021 = Sinđelić, Svetozar, 1946-2021
Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 41
ISBN (Broš.)
Napomene Prevod dela: Language, thought and reality
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst
Uvod u čitanje Vorfa: str. 5-25.
Predmetne odrednice Lingvistika
Indijanski jezici, severnoamerički

UVOD U ČITANJE VORFA
Ime Bendžamina Lija Vorfa, činovnika jedne firme za protivpožarno osiguranje koji se u slobodnom vremenu strastveno bavio dešifrovanjem majanskih hijeroglifa, a potom dubinskom analizom jezika i kultura sevemoameričkih Indijanaca, da bi posmrtno stekao svetsku slavu kao glavni savremeni zagovornik podsticajne, ali i sporne hipoteze o jezičkoj relativnosti, nije sasvim nepoznato jugoslovenskoj čitalačkoj publici. To ime povremeno se pominje u lingvističkim i filozofskim raspravama na stranicama stručnih publikacija, kao i časopisa šire kulturne namene; međutim, kod nas ima malo tekstova posvećenih specifično ovom čoveku i njegovim idejama. Ova knjiga predstavlja pokušaj da se Vorfova misao, iskazana njegovim sopstvenim rečima, prvi put potpunije iznese pred našeg čitaoca.
Prevedeni tekstovi koje donosi ovaj izbor zapravo mogu i bez posrednika da vode sadržajan dijalog sa diskurzivno raspoloženim čitaocem. Ukoliko bi ovaj poželeo nešto šira obaveštenja o istorijskom i misaonom kontekstu u kome Vorfove originalne i kontroverzne ideje nalaze svoje mesto, kao i o kritičkom odzivu na koji su naišle i o uticaju koji su do danas imale, takva obaveštenja lako se mogu naći u domaćoj literaturi navedenoj u prethodnoj belešci. No kako bi i ova knjiga činila samostalnu celinu, ovde ćemo ipak ukratko izložiti suštinu Vorfovih pogleda i njegovog do-prinosa naukama o čoveku, uz osnovne biobibliografske podatke i povremene upute za kritičko čitanje uz pomoć analogija sa čitaocu bližim jezičkim materijalom od onog kojim se pisac služi u svrhu ilustracije.
Izuzev na intelektualnom planu, gde je bio ispunjen raznim uzbuđenjima, Vorfov život protekao je dosta mirno i ugasio se relativno rano. Rođen 1897. godine na istočnoj obali SAD, u intelektualno i umetnički obdarenoj staroj američkoj porodici engleskog porekla, Bendžamin Li Vorf je najveći deo života proveo u Novoj Engleskoj, toj kolevci američke kulture. Talentovan i maštovit, ali nemirna duha i nedovoljno motivisan za akademsku karijeru, u školovanju nije mnogo postigao: sa zakašnjenjem, i sa prosečnim uspehom, završio je studij hernije na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Ipak je tokom godina stekao široko obrazovanje, i to kako u egzaktnim tako i u društvenim naukama. Životni poziv u profesionalnom smislu više mu se nametnuo sticajem okolnosti no što ga je on sam svesno izabrao. Naime, ubrzo po diplomiranju dobio je posao u jednom osiguravajućem zavodu i tu se specijalizovao za sprečavanje požara; pošto se na tom poslu brzo istakao novim i dobro primljenim zamislima, a ambicijâ da traži drugo zaposlenje ionako nije imao, ostao je do kraja života službenik iste firme. Zapravo mu je odgovaralo što je po prirodi posla dosta putovao, naročito po egzotičnijim predelima Severne i Srednje Amerike, u kojima je mogao da provodi i povremena duža odsustva. Ova putovanja davala su maha nekim njegovim latentnim interesovanjima sasvim neprofesionalne – a za njegovo vreme i prilično neakademske – prirode, kojima će ostvariti svoju pravu unutrašnju vokaciju i po kojima će postepeno izlaziti na glas. Vorf se najpre živo interesovao za pitanja kosmologije, evolucije i biblijske semantike, potom za arheologiju Maja i Acteka (posebno za tumačenje i rekonstrukciju njihovih sistema pisanja), i najzad za proučavanje i klasifikaciju indijanskih jezika severno od Meksika, pri čemu je naročitu pažnju posvetio jeziku plemena Hopi iz Arizone. Ova interesovanja, na prvi pogled veoma raznorodna, zapravo su bila povezana tananim nitima, i vremenom su se složila u svojevrstan mozaik na temu odnosâ između jezika, kulture i mišljenja. No ovu svoju upečatljivu sliku, koja će kasnije dobiti zvučno i sugestivno ime hipoteze o jezičkoj relativnosti, sam Vorf nije stigao da doslika: izmučen bolešću, umro je jula 1941, u četrdeset petoj godini života, ostavljajući buduće komentatore svog nedovršenog dela pred brojnim zagonetkama.
MG92