ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Vrsta: Teorija književnosti

55411) METANOIČKI ZNAKOVI , Nikola Strajnić , Arhiv Vojvodine Novi Sad 2021 , kratki zapisi o poeziji
Pesnički jezik direktno i unapred saopštava istine koje saopštava priroda, ali indirektno i zakasnelo, trebeći ih sporo evolucijom iz neznani i sna sveta. Tako pesniči jezik ništa ne duguje onome što je već tu, otrebljeno, već sve samo onome što tek treba da bude tu, otrebljeno. Ono što je tu ima svoj jezik koji se suštinski razlikuje od pesničkog jezika: jezik svakoga tu sveta posustaje pred svakim onim što će tek biti,ignorišući ga i ne priznajući njegovo sopstvo. Sopstvo svakog jezika, i onoga koji označava ono što će biti i onoga koji označava ono što jeste, kao što tvrdi Kratil u istoimenom Platonovom dijalogu, Kratil, dar je prirode označenog.

Tako ne može biti da se pesničkim jezikom označava presna i sirova stvarnost i da se jezikom kojim se označava ta stvarnost označava stvarnost koja još ne postoji ovde, već samo u pesničkom umu, koja je zaumna ili metanoična. To je moguće samo kao pretpostavka, koju je u svojoj Teogoniji izneo askranski pesnik Hesiod iz VIII-VII veka pne, hvaleći muze: Mi pesnici kazujemo laži istini slične,/ ali kad treba znamo da kažemo istinu pravu. Koliko god za one koji govore samo istinu pravu to izgledalo besmisleno, za pesnika je istina prava ono što oni nazivaju lažima, a laž ono što pesnik naziva istinom pravom. Ili, drugačije, za njih je istina prava presna i sirova stvarnost, a za njega ona zaumna, metanoička. Doduše, on ne kaže kojim jezikom će se koja istina kazati, jer to nije ni potrebno, jer je istina jezika u istini onoga što označava. NOVO , mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 87 strana