Vrsta: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pogovor i prevod: Kolja Mićević
PROSVETA Niš 1999
meke korice sa klapnom 24 cm
tiraž 500
kao NOVA odlično očuvana
u trenutku postavljanja jedini primerak u ponudi...
Pesnik modernog i klasičnog nadahnuća, esejista i promišljač, Pol Valeri je oko 1925. godine, na poziv jednog pariskog knjižara, zaigrao izazovnu igru sa slovima, kao polaznim tačkama, notama za kratke tekstove koji se postepeno `slažu` u jednodnevnu priču, čiji je svaki odlomak samostalna pesnička celina - pesma u prozi - kratka priča, a sve skupa čini ono što je sam Valeri opisao kao `lirski roman jednog dana`.



Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije ‚‚Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak popratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514.stihova), koju je pisao više od četiri godine: ‚‚Mlada Parka" (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak.

Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936-45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara - jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu ‚‚Groblje kraj mora": ‚‚Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova."

Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i `slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno`, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je — smatra Valeri — od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma.