pregleda

ISTORIJA I ESTETIKA KNJIGE - Dr Dragutin Furunović


Cena:
12.990 din
Želi ovaj predmet: 12
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (4414)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,89% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7463

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski

Knjige su nekorišćene, samo su stajale na polici

Retko u ponudi
Veliki broj ilustracija od kojih je jedan deo na masnom papiru u koloru

Istorija estetike knjige I-IV
Dr Dragutin Furunović

Strana: 3017


Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana.

`Neka sramno umre onaj ko ne voli knjigu i ko ne veruje.` (iz jedne francuske rukopisne knjige iz IX veka)
`Za mene je knjige čudo`, veli veliki ruski pisac Maksim Gori: `U njoj je zaključana duša onoga ko je napisao; kada otvorim knjiu ja oslobađam dušu i ona govori zajedno sa mnom`.

O autoru

Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda.
U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju (`Književno delo Gustava Krkleca`) 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka.
Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991-1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora.
Piše književne kritike, eseje, fejtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje.
Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u `Politici`, `Borbi`, `Večernjim novostima`, `Frontu`, `Vojnoistorijskom glasniku`, te u `Raskovniku`, `Mostovima`, `Vencu`, `Obeležjima`, `Književnosti`, u `Grafičkom radu`, `Štampi i papiru`, `Školskom grafičaru`, `Grafoimpleksu`, `Jedinstvu`, `Beogradskom školstvu` i drugde.
Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet `Kultura štampe` koji je on osmislio.
U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao `Školski grafičar`, a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju `Mala školska biblioteka` u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore.
Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju `Ceste Gustava Krkleca`, a od 1991. delo `Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu` i `Prepiska Gustava Krkleca`. U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: `Književno delo Gustava Krkleca`, `Tipografska čitanka`, Istorija i estetika knjige`, `Tipografski velikani` i još neka druga


Knjiga (poreklo reči nejasno; moguće od staroslovenske kenning — znak, beleška), u širem smisli označava svaki pismom fiksiran jezični dokument većeg obima, zabeležen na lako prenosivom materijalu. Preduslov za pojavu knjige bilo je postojanje pisma i odgovarajućeg materijala na kome bi se pisalo.[1] Knjiga je i obično prenosivi fizički objekat i telo nematerijalnih reprezentacija ili intelektualnog objekta čiji materijalni znakovi su napisane ili nacrtane linije.


Knjige
Kao fizički objekat, knjiga je obično svežanj uglavnom pravougaonih stranica (napravljenih od papirusa, pergamenta, veluma ili papira) orijentiranih sa jednom dužom stranom (bilo levo ili desno, u zavisnosti od pravca u kome se čita pismo) vezanih, zašivenih ili drugačije fiksiranih zajedno, a zatim knjigovezanih za fleksibilnu kičmu zaštitnih korica od težeg, relativno krutog materijala, tako da, kada se otvorena prednja korica preklopi sa dovoljno masovnom količinom listova, knjiga može da leži ravno.[2] Tehnički izraz za ovaj fizički aranžman je kodeks (u množini kodeksi). U istoriji ručne fizičke podrške za dugotrajne pisane kompozicije ili zapise, kodeks zamenjuje svog neposrednog prethodnika, svitak.

Kao intelektualni objekat, knjiga je prototipski sastav toliko velike dužine da je potrebno znatno ulaganje vremena za njeno sastavljanje i još uvek značajno, mada ne toliko obimno, ulaganje vremena za čitanje. Ovaj osećaj knjige ima ograničen i neograničen smisao. U ograničenom smislu, knjiga je samodovoljna sekcija ili deo dužeg sastava, što je upotreba koja odražava činjenicu da je u drevnim vremenima trebalo da dugi radovi budu napisani u nekoliko svitaka, a svaki svitak je morao biti identifikovan knjigom koju je sadržao. Tako, na primer, svaki deo Aristotelove Fizike se zove knjiga, kao što i Biblija obuhvata mnoštvo različitih knjiga. U neograničenom smislu, knjiga je kompoziciona celina takvih sekcija, bilo da se zovu knjige ili poglavlja ili delovi, oni su delovi.

Međutim intelektualni sadržaj u fizičkoj knjizi ne mora biti sastav, da bi se nazvala knjigom. Knjige se mogu sastojati samo od crteža, gravira ili fotografija, ili takvih stvari kao što su ukrštene reči ili lutke za izrezivanje. U fizičkoj knjizi stranice mogu ostati prazne ili mogu sadržati apstraktan skup linija kao podršku za tekuće unose, npr. računovodstvenih naloga, knjiga zakazivanja, knjiga izveštaja, knjiga autograma, beležnica, dnevnik ili rokovnik, ili blok za crtanje. Neke fizičke knjige napravljene su sa stranicama koje su debele i dovoljno čvrste da podržavaju druge fizičke objekte, kao što je album (za novinske članke, listove, cvetove, ...) ili fotografski album.

Knjige se mogu distribuirati u elektronskoj formi kao elektronska knjiga i drugim formatima. U svojoj „Revidiranoj preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike o proizvodnji i distribuciji knjiga, novina i časopisa” od 1. novembra 1985. godine, Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) izjavila je da je „uverena da je poželjno da nacionalni organi koji su odgovorni za prikupljanje i izveštavanje statističkih podataka koji se odnose na proizvodnju i distribuciju štampanih publikacija treba da se rukovode određenim standardima u smislu definicija, klasifikacije i prezentacije,” kako „bi se poboljšala međunarodna uporedivost statistika”. Oni su definisali knjigu kao „neperiodičnu publikaciju od najmanje 49 stranica ne računajući naslovne stranice, objavljenu u zemlji i učinjenu dostupnom javnosti”[traži se izvor], tako da se statistika knjiga može prikupiti za:

(a) Vladine publikacije, tj. publikacije koje izdaju javne uprave ili njihovi pomoćni organi, osim onih koji su poverljivi ili dizajnirani samo za internu distribuciju;
(b) Školski udžbenici, knjige propisane za učenike koji dobijaju obrazovanje na prvom i drugom nivou kako je definisano u revidiranoj Preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike obrazovanja usvojene na Generalnoj konferenciji;
(c) Univerzitetske teze;
(d) Separati, tj. reprinti dela knjige ili već objavljenog časopisa, pod uslovom da imaju naslov i posebnu paginaciju i da predstavljaju poseban rad;
(e) Publikacije koje čine deo serije, ali koje čine odvojene bibliografske jedinice;
(f) Ilustrovani radovi: (i) Zbirke štampanih materijala, reprodukcije umetničkih dela, crteža itd., kada takve kolekcije formiraju potpune, paginirane tomove i kada su ilustracije praćene objašnjavajućim tekstom, koliko god kratkim, koji se odnosi na ove radove ili same umetnike; (ii) Albumi, ilustrovane knjige i pamfleti napisani u obliku kontinuiranih naracija, sa slikama koje ilustruju određene epizode; (iii) Albumi i slikovnice za decu; (iv) Stripovi.[3]
Jedan list u kodeksu je list, a svaka strana lista je stranica.

Iako se u običnom akademskom žargonu monografija shvata kao specijalistički akademski rad, a ne referentni rad o pojedinačnom naučnom predmetu, u bibliotekarskoj i informacionoj nauci monografija ima mnogo šire značenje i označava bilo koju neserijsku publikaciju kompletnu u jednom tomu (knjizi) ili ograničenom broju tomova (čak i roman poput Prustovog dela U traganju za izgubljenim vremenom u sedam tomova), za razliku od serijskih publikacija poput magazina, žurnala ili novina. Strastven čitalac ili kolekcionar knjiga ili zaljubljenik u knjige je bibliofil. Prodavnica gde se knjige kupuju i prodaju je knjižara. Knjige se takođe prodaju na drugim mestima. Knjige se mogu pozajmiti iz biblioteka. Gugl procenjuje da je od 2010. godine objavljeno oko 130.000 različitih naslova.[4] U nekim bogatijim nacijama, prodaja štampanih knjiga je opala zbog upotrebe elektronskih knjiga,[5] mada je i prodaja samih elektronskih knjiga opala u prvoj polovini 2015.[6]

Etimologija Uredi

Engleska reči book potiče od staroengleske reči „bōc”, koja je izvedena iz germanskog korena „*bōk-”, kognata sa „beech”.[7] Slično tome, u slovenskim jezicima (na primer, ruskom, bugarskom, makedonskom) „bukva” („slovo”) je kognat sa „bukvom”. U ruskom i u srpskom i makedonskom, reč „букварь” ili „bukvar” se specifično odnosi na udžbenik osnovine škole koji pomaže deci da savladaju tehnike čitanja i pisanja. Stoga se pretpostavlja da je najranije indoevropsko pisanje možda bilo urezano u kori bukve.[8] Slično tome, latinska reč codex, koja označava knjigu u modernom smislu (vezanu i sa zasebnim listovima), prvobitno je značila „blok drveta”.

Istorija Uredi

Detaljnije: Istorija knjiga
Antika Uredi

Sumerska glinena tablica, trenutno smeštena u Orijentalnom institutu pri Univerzitetu u Čikagu, upisana tekstom pesme Inana i Ebih koja je delo sveštenice Enheduana, prvog autora čije je ime poznato[9]
Kad su sistemi pisanja nastali u drevnim civilizacija, razni predmeti, kao što su kamen, glina, kora drveta, metalne ploče i kosti su korišteni za pisanje; oni se proučavaju u epigrafici.

Stari vek Uredi
Istorija knjige obuhvata period od 50 vekova. U ovom periodu knjiga je imala različite oblike, što je najviše zavisilo od materijala od kog se izrađivala.

Najstarije preteče knjiga su sumerske glinene pločice. Potiču iz 3. milenijuma p. n. e. i na njima su beleženi tekstovi različitog sadržaja. Ispisivane su s obe strane a potom sušene ili pečene. Ponekad su povezivane kožnim trakama u diptihe ili triptihe i to su najstariji oblici slični knjizi kakvu danas poznajemo. Na glinenim pločicama ispisan je i „Ep o Gilgamešu“. Nakon glinenih pločica pojavljuju se voštane tablice (lat. tabulae), pravljene od drveta i premazivane slojem voska po kome se pisalo zaoštrenom pisaljkom - stilusom. Voštane tablice korišćene su u starom Rimu, zatim u srednjem veku u mnogim zemljama Evrope, a u Srbiji do kraja 18. veka.[10].

U Egiptu se pre oko 3000 god. p. n. e pojavio svitak. Svitak je traka od papirusa namotana oko dva drvena štapa - po jedan na svakom kraju. U antici se naziva volumen, a u srednjem veku rotulus. Od Egipćana su ga preuzeli i drugi narodi, pa je on postao najrašireniji oblik pisanog dokumenta helenističkog i rimskog perioda. Jevrejske bogoslužne knjige i danas su na svicima. U Kini su se prve knjige pisale na spojenim bambusovim dašćicama, koje su kasnije zamenili svici od svile.[1][10]

U starom veku knjige su se pisale i na kori od drveta, palminom lišću, životinjskim kožama, različitim vrstama tekstila, na pločicama izrađenim od drveta, različitih metala, slonovače, voska itd. Oko 3. veka p. n. e. koža je počela da se izrađuje u finijem obliku, tj. kao pergament, što je dovelo do bitne promene u obliku knjige i nastanka kodeksa (rukopisne knjige) - knjige u obliku kakav danas poznajemo.[1]

Srednji vek Uredi

Miroslavljevo jevanđelje (kodeks)
Sredinom 5. veka, pergament je u potpunosti zamenio papirus. Pergament se pravi od ovčije ili kozje kože. Pergamenti su ispisivani sa jedne strane, sečeni da budu iste veličine, sastavljani po dva međusobno u listove (folia) a potom spajani kožnim vrpcama i povezani u sveske.

Svesci su se zatim slali pisaru koji će ispisati tekst. Pisar je razdvajao listove i pisao stranicu po stranicu. Velin je bio debeo, tako da se moglo pisati sa obje strane. Tekst kodeksa najčešće je pisan u dve kolone na stranici, bez prekida i bez odvajanja reči. Radi uštede vremena i materijala reči su često skraćivane, a slova međusobno povezivana. Pisanje teksta i njegovo umetničko ukrašavanje retko je radila ista osoba. Posao se delio na pisare, prepisivače (kaligrafe) i iluminatore.[10]

Idući korak bilo je slanje ispisanih svezaka knjigovezcu, da od njih napravi knjigu. Slaganjem listova jednog na drugi i njihovim povezivanjem kožnom vrpcom (cauda, coda) nastajale su ove prve knjige, a upravo je kožna vrpca dala i ime ovom obliku rukopisne kljige - kodeks (caudex, codex).[1], kako su se u srednjem veku nazivale. Pošto bi sastavio listove knjigovezac je pravio drvene korice, pa je krajeve konca provlačio kroz rupe izbušene na daščicama i na taj način spajao stranice na koricama. Na kraju je lepio veliki komad kože na spoju ispisanih odeljaka i drvenih korica. Korice su po pravilu presvlačene kožom, a uglovi su okivani metalnim okovima. Za skupocene poveze korišćeni su skupi materijali, zlato i pozlaćeni ornamenti. Kasnije je povezivanje usavršeno. Pronađeni su novi načini da se knjiga ukrasi i bolje sačuva. Povezivanje rukopisne knjige u srednjem veku razvilo se u posebnu vrstu umetničkog rada.[10]

Značajna promena dogodila se uvođenjem papira, novog materijala za pisanje, koji je pronađen u Kini u 2. veku. U 8. veku Arapi su papir preneli u Evropu. O opštoj upotrebi papira u Evropi može se govoriti tek od 15. veka. Uvođenje papira znatno je pojeftinilo izradu knjige.[1] Srednjovekovne knjige su većinom bile Biblije, propovedi i ostali verski spisi. S pojavom papira počele su se pisati i knjige iz oblasti prava, medicine, prirodnih nauka, a još kasnije i nekoliko letopisa i romana. Najveći broj knjiga u srednjem veku pisan je na latinskom jeziku.

Umnožavanje knjiga

Štamparska mašina

Elektronske knjige

Materijalna obeležja knjige

Knjiga kod Srba



Tags:
Istorija stampe štamparstva kujundžić povijest knjige johan gutenberg marsal makluan mekluan gutenbergova galaksija zak derida derrida o gramatologiji
History books art artists book albreht direr iluminacije hagada biblija .... piktografsko pismo rukopisna knjiga srednjeg veka ... avangarda postmoderna .. malarme stara srpska knjiga srpsko stamparstvo oktoih ... beogradsko rujansko miroslavljevo jevandjelje cetvorojevandjelje ...

Skuplje knjige možete platiti na rate.

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 130-144 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 66418937
Knjige su nekorišćene, samo su stajale na polici

Retko u ponudi
Veliki broj ilustracija od kojih je jedan deo na masnom papiru u koloru

Istorija estetike knjige I-IV
Dr Dragutin Furunović

Strana: 3017


Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana.

`Neka sramno umre onaj ko ne voli knjigu i ko ne veruje.` (iz jedne francuske rukopisne knjige iz IX veka)
`Za mene je knjige čudo`, veli veliki ruski pisac Maksim Gori: `U njoj je zaključana duša onoga ko je napisao; kada otvorim knjiu ja oslobađam dušu i ona govori zajedno sa mnom`.

O autoru

Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda.
U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju (`Književno delo Gustava Krkleca`) 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka.
Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991-1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora.
Piše književne kritike, eseje, fejtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje.
Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u `Politici`, `Borbi`, `Večernjim novostima`, `Frontu`, `Vojnoistorijskom glasniku`, te u `Raskovniku`, `Mostovima`, `Vencu`, `Obeležjima`, `Književnosti`, u `Grafičkom radu`, `Štampi i papiru`, `Školskom grafičaru`, `Grafoimpleksu`, `Jedinstvu`, `Beogradskom školstvu` i drugde.
Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet `Kultura štampe` koji je on osmislio.
U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao `Školski grafičar`, a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju `Mala školska biblioteka` u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore.
Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju `Ceste Gustava Krkleca`, a od 1991. delo `Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu` i `Prepiska Gustava Krkleca`. U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: `Književno delo Gustava Krkleca`, `Tipografska čitanka`, Istorija i estetika knjige`, `Tipografski velikani` i još neka druga


Knjiga (poreklo reči nejasno; moguće od staroslovenske kenning — znak, beleška), u širem smisli označava svaki pismom fiksiran jezični dokument većeg obima, zabeležen na lako prenosivom materijalu. Preduslov za pojavu knjige bilo je postojanje pisma i odgovarajućeg materijala na kome bi se pisalo.[1] Knjiga je i obično prenosivi fizički objekat i telo nematerijalnih reprezentacija ili intelektualnog objekta čiji materijalni znakovi su napisane ili nacrtane linije.


Knjige
Kao fizički objekat, knjiga je obično svežanj uglavnom pravougaonih stranica (napravljenih od papirusa, pergamenta, veluma ili papira) orijentiranih sa jednom dužom stranom (bilo levo ili desno, u zavisnosti od pravca u kome se čita pismo) vezanih, zašivenih ili drugačije fiksiranih zajedno, a zatim knjigovezanih za fleksibilnu kičmu zaštitnih korica od težeg, relativno krutog materijala, tako da, kada se otvorena prednja korica preklopi sa dovoljno masovnom količinom listova, knjiga može da leži ravno.[2] Tehnički izraz za ovaj fizički aranžman je kodeks (u množini kodeksi). U istoriji ručne fizičke podrške za dugotrajne pisane kompozicije ili zapise, kodeks zamenjuje svog neposrednog prethodnika, svitak.

Kao intelektualni objekat, knjiga je prototipski sastav toliko velike dužine da je potrebno znatno ulaganje vremena za njeno sastavljanje i još uvek značajno, mada ne toliko obimno, ulaganje vremena za čitanje. Ovaj osećaj knjige ima ograničen i neograničen smisao. U ograničenom smislu, knjiga je samodovoljna sekcija ili deo dužeg sastava, što je upotreba koja odražava činjenicu da je u drevnim vremenima trebalo da dugi radovi budu napisani u nekoliko svitaka, a svaki svitak je morao biti identifikovan knjigom koju je sadržao. Tako, na primer, svaki deo Aristotelove Fizike se zove knjiga, kao što i Biblija obuhvata mnoštvo različitih knjiga. U neograničenom smislu, knjiga je kompoziciona celina takvih sekcija, bilo da se zovu knjige ili poglavlja ili delovi, oni su delovi.

Međutim intelektualni sadržaj u fizičkoj knjizi ne mora biti sastav, da bi se nazvala knjigom. Knjige se mogu sastojati samo od crteža, gravira ili fotografija, ili takvih stvari kao što su ukrštene reči ili lutke za izrezivanje. U fizičkoj knjizi stranice mogu ostati prazne ili mogu sadržati apstraktan skup linija kao podršku za tekuće unose, npr. računovodstvenih naloga, knjiga zakazivanja, knjiga izveštaja, knjiga autograma, beležnica, dnevnik ili rokovnik, ili blok za crtanje. Neke fizičke knjige napravljene su sa stranicama koje su debele i dovoljno čvrste da podržavaju druge fizičke objekte, kao što je album (za novinske članke, listove, cvetove, ...) ili fotografski album.

Knjige se mogu distribuirati u elektronskoj formi kao elektronska knjiga i drugim formatima. U svojoj „Revidiranoj preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike o proizvodnji i distribuciji knjiga, novina i časopisa” od 1. novembra 1985. godine, Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) izjavila je da je „uverena da je poželjno da nacionalni organi koji su odgovorni za prikupljanje i izveštavanje statističkih podataka koji se odnose na proizvodnju i distribuciju štampanih publikacija treba da se rukovode određenim standardima u smislu definicija, klasifikacije i prezentacije,” kako „bi se poboljšala međunarodna uporedivost statistika”. Oni su definisali knjigu kao „neperiodičnu publikaciju od najmanje 49 stranica ne računajući naslovne stranice, objavljenu u zemlji i učinjenu dostupnom javnosti”[traži se izvor], tako da se statistika knjiga može prikupiti za:

(a) Vladine publikacije, tj. publikacije koje izdaju javne uprave ili njihovi pomoćni organi, osim onih koji su poverljivi ili dizajnirani samo za internu distribuciju;
(b) Školski udžbenici, knjige propisane za učenike koji dobijaju obrazovanje na prvom i drugom nivou kako je definisano u revidiranoj Preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike obrazovanja usvojene na Generalnoj konferenciji;
(c) Univerzitetske teze;
(d) Separati, tj. reprinti dela knjige ili već objavljenog časopisa, pod uslovom da imaju naslov i posebnu paginaciju i da predstavljaju poseban rad;
(e) Publikacije koje čine deo serije, ali koje čine odvojene bibliografske jedinice;
(f) Ilustrovani radovi: (i) Zbirke štampanih materijala, reprodukcije umetničkih dela, crteža itd., kada takve kolekcije formiraju potpune, paginirane tomove i kada su ilustracije praćene objašnjavajućim tekstom, koliko god kratkim, koji se odnosi na ove radove ili same umetnike; (ii) Albumi, ilustrovane knjige i pamfleti napisani u obliku kontinuiranih naracija, sa slikama koje ilustruju određene epizode; (iii) Albumi i slikovnice za decu; (iv) Stripovi.[3]
Jedan list u kodeksu je list, a svaka strana lista je stranica.

Iako se u običnom akademskom žargonu monografija shvata kao specijalistički akademski rad, a ne referentni rad o pojedinačnom naučnom predmetu, u bibliotekarskoj i informacionoj nauci monografija ima mnogo šire značenje i označava bilo koju neserijsku publikaciju kompletnu u jednom tomu (knjizi) ili ograničenom broju tomova (čak i roman poput Prustovog dela U traganju za izgubljenim vremenom u sedam tomova), za razliku od serijskih publikacija poput magazina, žurnala ili novina. Strastven čitalac ili kolekcionar knjiga ili zaljubljenik u knjige je bibliofil. Prodavnica gde se knjige kupuju i prodaju je knjižara. Knjige se takođe prodaju na drugim mestima. Knjige se mogu pozajmiti iz biblioteka. Gugl procenjuje da je od 2010. godine objavljeno oko 130.000 različitih naslova.[4] U nekim bogatijim nacijama, prodaja štampanih knjiga je opala zbog upotrebe elektronskih knjiga,[5] mada je i prodaja samih elektronskih knjiga opala u prvoj polovini 2015.[6]

Etimologija Uredi

Engleska reči book potiče od staroengleske reči „bōc”, koja je izvedena iz germanskog korena „*bōk-”, kognata sa „beech”.[7] Slično tome, u slovenskim jezicima (na primer, ruskom, bugarskom, makedonskom) „bukva” („slovo”) je kognat sa „bukvom”. U ruskom i u srpskom i makedonskom, reč „букварь” ili „bukvar” se specifično odnosi na udžbenik osnovine škole koji pomaže deci da savladaju tehnike čitanja i pisanja. Stoga se pretpostavlja da je najranije indoevropsko pisanje možda bilo urezano u kori bukve.[8] Slično tome, latinska reč codex, koja označava knjigu u modernom smislu (vezanu i sa zasebnim listovima), prvobitno je značila „blok drveta”.

Istorija Uredi

Detaljnije: Istorija knjiga
Antika Uredi

Sumerska glinena tablica, trenutno smeštena u Orijentalnom institutu pri Univerzitetu u Čikagu, upisana tekstom pesme Inana i Ebih koja je delo sveštenice Enheduana, prvog autora čije je ime poznato[9]
Kad su sistemi pisanja nastali u drevnim civilizacija, razni predmeti, kao što su kamen, glina, kora drveta, metalne ploče i kosti su korišteni za pisanje; oni se proučavaju u epigrafici.

Stari vek Uredi
Istorija knjige obuhvata period od 50 vekova. U ovom periodu knjiga je imala različite oblike, što je najviše zavisilo od materijala od kog se izrađivala.

Najstarije preteče knjiga su sumerske glinene pločice. Potiču iz 3. milenijuma p. n. e. i na njima su beleženi tekstovi različitog sadržaja. Ispisivane su s obe strane a potom sušene ili pečene. Ponekad su povezivane kožnim trakama u diptihe ili triptihe i to su najstariji oblici slični knjizi kakvu danas poznajemo. Na glinenim pločicama ispisan je i „Ep o Gilgamešu“. Nakon glinenih pločica pojavljuju se voštane tablice (lat. tabulae), pravljene od drveta i premazivane slojem voska po kome se pisalo zaoštrenom pisaljkom - stilusom. Voštane tablice korišćene su u starom Rimu, zatim u srednjem veku u mnogim zemljama Evrope, a u Srbiji do kraja 18. veka.[10].

U Egiptu se pre oko 3000 god. p. n. e pojavio svitak. Svitak je traka od papirusa namotana oko dva drvena štapa - po jedan na svakom kraju. U antici se naziva volumen, a u srednjem veku rotulus. Od Egipćana su ga preuzeli i drugi narodi, pa je on postao najrašireniji oblik pisanog dokumenta helenističkog i rimskog perioda. Jevrejske bogoslužne knjige i danas su na svicima. U Kini su se prve knjige pisale na spojenim bambusovim dašćicama, koje su kasnije zamenili svici od svile.[1][10]

U starom veku knjige su se pisale i na kori od drveta, palminom lišću, životinjskim kožama, različitim vrstama tekstila, na pločicama izrađenim od drveta, različitih metala, slonovače, voska itd. Oko 3. veka p. n. e. koža je počela da se izrađuje u finijem obliku, tj. kao pergament, što je dovelo do bitne promene u obliku knjige i nastanka kodeksa (rukopisne knjige) - knjige u obliku kakav danas poznajemo.[1]

Srednji vek Uredi

Miroslavljevo jevanđelje (kodeks)
Sredinom 5. veka, pergament je u potpunosti zamenio papirus. Pergament se pravi od ovčije ili kozje kože. Pergamenti su ispisivani sa jedne strane, sečeni da budu iste veličine, sastavljani po dva međusobno u listove (folia) a potom spajani kožnim vrpcama i povezani u sveske.

Svesci su se zatim slali pisaru koji će ispisati tekst. Pisar je razdvajao listove i pisao stranicu po stranicu. Velin je bio debeo, tako da se moglo pisati sa obje strane. Tekst kodeksa najčešće je pisan u dve kolone na stranici, bez prekida i bez odvajanja reči. Radi uštede vremena i materijala reči su često skraćivane, a slova međusobno povezivana. Pisanje teksta i njegovo umetničko ukrašavanje retko je radila ista osoba. Posao se delio na pisare, prepisivače (kaligrafe) i iluminatore.[10]

Idući korak bilo je slanje ispisanih svezaka knjigovezcu, da od njih napravi knjigu. Slaganjem listova jednog na drugi i njihovim povezivanjem kožnom vrpcom (cauda, coda) nastajale su ove prve knjige, a upravo je kožna vrpca dala i ime ovom obliku rukopisne kljige - kodeks (caudex, codex).[1], kako su se u srednjem veku nazivale. Pošto bi sastavio listove knjigovezac je pravio drvene korice, pa je krajeve konca provlačio kroz rupe izbušene na daščicama i na taj način spajao stranice na koricama. Na kraju je lepio veliki komad kože na spoju ispisanih odeljaka i drvenih korica. Korice su po pravilu presvlačene kožom, a uglovi su okivani metalnim okovima. Za skupocene poveze korišćeni su skupi materijali, zlato i pozlaćeni ornamenti. Kasnije je povezivanje usavršeno. Pronađeni su novi načini da se knjiga ukrasi i bolje sačuva. Povezivanje rukopisne knjige u srednjem veku razvilo se u posebnu vrstu umetničkog rada.[10]

Značajna promena dogodila se uvođenjem papira, novog materijala za pisanje, koji je pronađen u Kini u 2. veku. U 8. veku Arapi su papir preneli u Evropu. O opštoj upotrebi papira u Evropi može se govoriti tek od 15. veka. Uvođenje papira znatno je pojeftinilo izradu knjige.[1] Srednjovekovne knjige su većinom bile Biblije, propovedi i ostali verski spisi. S pojavom papira počele su se pisati i knjige iz oblasti prava, medicine, prirodnih nauka, a još kasnije i nekoliko letopisa i romana. Najveći broj knjiga u srednjem veku pisan je na latinskom jeziku.

Umnožavanje knjiga

Štamparska mašina

Elektronske knjige

Materijalna obeležja knjige

Knjiga kod Srba



Tags:
Istorija stampe štamparstva kujundžić povijest knjige johan gutenberg marsal makluan mekluan gutenbergova galaksija zak derida derrida o gramatologiji
History books art artists book albreht direr iluminacije hagada biblija .... piktografsko pismo rukopisna knjiga srednjeg veka ... avangarda postmoderna .. malarme stara srpska knjiga srpsko stamparstvo oktoih ... beogradsko rujansko miroslavljevo jevandjelje cetvorojevandjelje ...
66418937 ISTORIJA I ESTETIKA KNJIGE - Dr Dragutin Furunović

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.