Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

lepo očuvano

prvo izdanje

ДУШАН МАТИЋ
АНИНА БАЛСКА ХАЉИНА
Е с е ј и
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
БЕОГРАД
1956

САВРЕМЕНИК

ДУШАН МАТИЋ, припадао са Кочом Поповићем и др. српском надреалистичком кругу !!!


Dušan Matić (Ćuprija, 31. avgust 1898 — Beograd, 12. septembar 1980) srpski je pesnik, mislilac, prevodilac, romansijer, esejista i prozaista. Jedan je od pokretača nadrealizma u srpskoj književnosti i jedan od trinaest osnivača beogradske grupe nadrealista.[1] Bio je pesnik sa intelektualnim i filozofskim težnjama.

Dušan Matić
DušanMatić.jpg
Datum rođenja
31. avgust 1898.
Mesto rođenja
Ćuprija, Kraljevina Srbija
Datum smrti
12. novembar 1980. (82 god.)
Mesto smrti
Beograd, SFRJ
Nacionalnost
Srbin
Obrazovanje
Filozofski fakultet (započeo u Parizu)
Škola
Gimnazija Ćuprija
Univerzitet
Univerzitet u Beogradu
Zanimanje
Pisac
Književni žanr
Nadrealizam
Socijalistički realizam
Potpis


Tabla na zgradi gde je živeo Dušan Matić
Radio je kao profesor gimnazije pre rata i profesor Akademije za pozorište, film i televiziju Beograd posle rata. Kratko vreme, odmah posle rata, radio je u redakciji izdavačkog preduzeća „Prosveta“. Kao gimnazijski profesor predavao je 13 godina, a onda posle dva poltička hapšenja biva bez osude penzionisan.

Biografija Uredi

Rođen u Ćupriji, školovan u Francuskoj - Grenoblu i Nici, Filozofski fakultet započeo u Parizu, završio u Beogradu. Kao mladić preživeo je povlačenje preko Albanije.

Bio saradnik u avangardnim časopisima „Zenit“ i „Putevi“.

Bio je jedan od osnivača grupe beogradskih nadrealista i potpisnik manifesta i jedan od osnivača, pokretača i urednika almanaha „Nemoguće-L`Impossible`. Tu je objavio fotokolaž Mutan lov u bistroj vodi.

Sa Oskarom Davičom i Đorđem Kostićem napisao knjigu „Položaj nadrealizma u društvenom procesu“.

Sarađivao sa Aleksandrom Vučom - fotomontaže i roman Gluvo doba. Značajna je njihova saradnja na Vučovoj poemi za decu Podvizi družine „Pet petlića”, za koju je Matić napisao predgovor i uradio naslovnu stranu i ilustracije - pet tabli narativnih kolaža. U ovom predgovoru praktično je dao definiciju tehničke i semantičke logike kolaža beogradskih nadrealista.[2]

Nakon nadrealističkog eksperimenta, Matić je svoj poetski izraz pronašao u misaonoj i intelektualnoj poeziji. Njegovi eseji odlikuju se preciznošću izraza, širokom erudicijom i stilskom jasnoćom.

Početkom rata je uhapšen i neko vreme proveo u Banjičkom logoru.

Prvu samostalnu knjigu, zbirku eseja „Jedan vid francuske književnosti“ (1952), objavio je tek u pedesetčetvrtoj godini života. Prvu pesničku knjigu, `Bagdala` (1954), u pedesetšestoj. Kasnije, sve do smrti , bio je plodan u obe oblasti, i u poeziji i u esejistici. Kao nadrealista, prošao je kroz sve faze, od nadrealističke preko socijalno-aktivističke do neomodernističke.

U prvoj fazi obeležja njegove poezije su: antitradicionalizam, destrukcija pesničke forme, eksperimentalizam. Razračunavao se ne samo s određenim vidovima tradicije nego s poezijom kao takvom, s pesmom, s pesničkim jezikom. Tako su nastale njegove najpoznatije, „antipesme“ – Godišnja doba, Domaći zadatak, Zarni vlač i dr, u kojima se pesnik igra jezikom i smislom, pravi duhovite obrte i verbalne dosetke, izobličava reči.[3]

Knjige Uredi

„Položaj nadrealizma u društvenom procesu“ sa Oskarom Davičom i Đ. Kostićem
„Gluvo doba“ sa Aleksandrom Vučom (1940)
„Jedan vid francuske književnosti“ (1952)
Knjiga pesama „Bagdala“ (1954)
„Buđenje materije“ - pesme (1959)
„Laža i paralaža“ (1962)
Izbor ranije objavljenih tekstova (1966)
„Knjiga rituala`
„Prošlost dugo traje“ (1977)
veliki broj eseja, filozofskih rasprava, kritika i scenarija za radio emisije
Akademik

Spomenice i sećanja Uredi

U Ulici Vojvode Dobrnjca u Beogradu postavljena je spomen-ploča na zgradi u kojoj je Dušan Matić dugo živeo. Obeležje je postavljeno u sklopu velike akcije “Vratimo dug piscima” koju vode Ministarstvo kulture i “Večernje novosti”

“Zavojitim stepeništem koje vodi do drugog sprata zgrade u Vojvode Dobrnjca 26, gde je stolovao, sanjao, pisao i razgovarao Dušan Matić, znameniti srpski i evropski pesnik, romansijer, esejista, prevodilac, na prstima su se uspinjali, gotovo ritualno, mladi pesnici, glumci, putnici namernici, boemi i mondeni... Dolazili su u ovu jedinstvenu pričaonicu sa uzbuđenjem iščekujući taj neopisivi razgovorni dril jer - ovde se učilo razgovoru...” Rekao je dr Draško Ređep, prilikom otkrivanja spomen-ploče na ulazu zgrade u kojoj je Matić proveo 39 godina, od 1941. do smrti 1980. godine.

Gradska biblioteka u njegovom rodnom gradu, Ćupriji, nosi njegovo ime.

U Ćupriji se godinama održavaju “Matićevi dani”. U okviru ove tradicionalne manifestacije od 8. do 15. septembra odvijaju se mnogobrojna zanimljiva kulturna dešavanja, okrugli stolovi, pozorišne predstave, izložbe slika, kao i dodela nagrade „Matićev šal“.

U Ćuprijskoj biblioteci se nalazi Legat — spomen-soba Dušana Matića, u kojoj se čuvaju lični predmeti velikog pesnika.
nadrealizam