ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Novi Sad 1985. Mek povez sa klapnama, 91 stranica.
Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.
Izuzetno retko.

»Od mnogih svetova koje čoveku nije poklonila priroda već ih je stvorio njegov vlastiti duh, najveći je svet knjiga.« Ovom svečanom rečeničkom generalizacijom započinje naš izbor esejističkih tekstova Henmana Hesea, jedno nemačko i svetsko misaono putovanje po duhovnim prostorima čija su delatna svetleća tela, reči i knjige, ostavila najdublje i najplemenitije tragove na starom, izboranom licu civilizacije.
Pokojni nemačko-švajcarski antikvar, romansijer, pesnik, nobelovac, putnik po Orijentu i do smrti radoznali erudita nije na početku svoje književne kanijere mogao znati da će ikada napisati knjigu »Welt der Bucher« iz koje su odabrani tekstovi predstavljeni ovde pod naslovom »Magija knjiga«. Tvrdim da to nije mogao znati zato što se ovakve knjige ne programiraju ni jednoj literarnoj radionici — stvaraju se spontano, decenijama kao logički proizvod života koji se u celosti posvećuje kultu i razobličavanju kulta pisanja.
Hese je, dakle, u toku dugog života uobličavao analize, refleksije i emocije, vezane za paralelni svet knjiga, u brojne pojedinačne tekstove o temama, o sudbinama književnih pokreta i vrsta, o mladim pesnicima, antologijama, psihoanalizi stvaralaštva i drugim, stvarajući tako, laganim nanošenjem gledišta i ideja, knjigu o knjizi bi pisanju, o svetu čije su granice i značenja apsolutno nesagledivi i nemerljivi, Nju su, posle Heseove smrti, sabrali i integralno objavili njegovi poštovaoci. Hese se, dakle, nije predavao uzaludnom poslu sistematizacije statistike, enciklopedistike i didaktičkog tumačenja fenomena sveta knjiga jer takav činovnički megalomanski duh nije boravio u njegom talentu koji ga je učinio jednim od najvećih pisaca dvadesetog stoleća. Pisao je jednostavno, bež pretenzija da sistemskim mišljenjem o knjigama i piscima organizuje »banku podataka« — pisao je iskreno, s povodom, po čistoj potrebi čoveka koji želi da saopšti iskustva iz vlastite na zahtev izdavača, čitalaca, mlađih kolega ili po diktatu književne borbe u kojoj se, bez specijalnih porudžbina, iznose sopstveni, drugačiji argumenti i shvatanja.
Iako se radi o tekstovima koji su stari između dvadeset i osamdeset godina, što u ovoj, najdinamičnijoj od svih epoha, može roditi sumnju i nepoverenje u pogledu izrečenih sudova, ideja i predviđanja književne budućnosti čiji smo akteri upravo mi, može ne bez čuđenja, konstatovati da Heseove književne ideje, teze i dokazi važe i danas. Mislim da njegovo književno vino nije postalo sirće.
Sudbina svih kutura ljudske prošlosti je tiho, neprimetno transcendiranje u dokument. Osim što poseduje dokumentarnu, istorijsku vrednost, ispisanu perom svedoka različitih književnih situacija, poliitičkih, ideoloških i ratnih bura, ova će knjiga svakako izazvati nedoumicu prilikom eventualnog čitaočevog odmeravanja upotrebljivosti, dejstva i privlačnosti njenih eseja danas. Nedoumicu može, pre avega, podstaći činjenica da je najveći broj ovih tekstova napisan u vreme koje se i po individualnim iskustvima i po društvenoj svesti umnogome razlikovalo od našeg.
Vojislav DESPOTOV
KC