ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000+
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

IZA
Branko Kukić
Str 310
Povez mek
Službeni glasnik, ćirilica, novo - neotvoreno

O knjizi
Eseji o književnosti i slikarstvu objavljeni u ovoj knjizi ne govore o umetnosti na osnovu već postavljenih teorijskih šablona, nego njihov autor pokušava da pronađe ono iza umetničkog dela, približavajući se tako osnovnom značenju eseja kao samostalnog umetničkog oblika. Autor posebno skreće pažnju na simbolične elemente u delima stvaralaca o kojima piše, dopuštajući sebi da umetnost tumači višeznačno, zalažući se da dokaže da je stvaralaštvo skup protivrečnosti, sistem ogledala i dvostruko dno. Drugi deo knjige je mala hrestomatija tekstova i slika autora o kojima je u knjizi reč.

Pesnik, esejista, pokretač i urednik časopisa za umetnost i kulturu “Gradac” iz Čačka, Branko Kukić proglašen je za ličnost godine u izboru nedeljnika “Vreme”. U obrazloženju ovog priznanja navodi se da je “Kukić održao i nastavio kulturnu misiju pokazujući da se vrhunska kultura može stvarati u kontinuitetu bez obzira na spoljne okolnosti. On već četiri decenije pokazuje da je tako nešto moguće raditi izvan glavnih kulturnih centara i bez podilaženja trendovima i neukusu, ostavljajući dragocen i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi”.
Kao autor, Kukić je objavio knjige poezije „Onaj“, „Prazno“ i „Stiks“ i zbirke eseja o književnosti i likovnoj umetnosti “Put u zamak”, ”Slikarstvo i kraljevstvo”, “Uspomene na slikarstvo” (sa Basarom, Albaharijem i Aćinom ), “Simbolično u srpskom slikarstvu 19. i 20. veka” i “Iza”.
Časopis “Gradac”, jedinstven po koncepciji, objavljuje tematske sveske posvećene pojedinim piscima i umetnicima, kulturološkim pojavama i civilizacijskim fenomenima. Književnik Svetislav Basara nazvao je nedavno “Gradac” najuspešnijim srpskim kulturnim brendom u regionu.

* „Gradac” se čita i van Srbije, pa i van prostora u kojima se čitaoci služe ćiriličnim pismom. Interes za vaš časopis prevazilazi uske prostorne i jezičke međe?
- Moram priznati da je ta činjenica neka vrsta fenomena budući da su danas časopisi izgubili značaj i kvalitet koji su imali ranije (od Letopisa Matice srpske, pa do „Dela“, „Savremenika“ ili „Književnosti“). Nemar društva, ali i novi načini komunikacije potisnuli su ih u drugi plan, mada to tako nije u drugim kulturama, u kulturama koje drže do sebe. Drugi razlog je činjenica da živimo u društvu spektakla, da u svetu vlada dosada i prezasićenost jednoličnošću života, ali umetnost nema tu snagu da zasiti tog modernog Levijatana. A jedino su upravo kultura i umetnost kadri da svet prikažu u njegovoj suštini, jer oni ne robuju dosadi. Treći razlog je kriza umetnosti, pa je danas ono što je davno otkriveno, što se davno dogodilo postalo ponovo velika novost. Kada je Marija Antoaneta pitala svoju modistkinju šta ima novo, ova joj je odgovorila : „Novo je ono što je zaboravljeno”. Ovu anegdotu nije bez razloga navodio veliki pisac Selin. Sve ovo čini da je „Gradac“, iako se nikada nije bavio pomodnim pojavama u kulturi, uvek za čitaoce bio privlačan i aktualan. Ne treba zaboraviti da su segmenti umetnosti i kulture uvek kroz vreme povezani zlatnim nitima.

Plaćanje lično ili uplata na tekući/postnetom + troškovi dostave
Za sva pitanja stojim na raspolaganju