Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Zvona Jesenjina - susret sa ljubavi ruskog velikana
Odlično stanje, pečati biblioteke
ilustrovana

Broj strana: 109
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 24 cm
Godina izdanja: 2015.

Knjiga Dobrice Milićevića koji je, snimajući dokumentarni film o velikom poeti, u Moskvi pronašao ostarelu Nadeždu Volpinu. Goste primila čuvši da su iz Beograda, koji je Jesenjin veoma voleo
NARODNA biblioteka `Radislav Nikčević` u Jagodini i niški Filozofski fakultet objavili su nedavno knjigu lirskih reminiscencija Dobrice Milićevića `Zvona Jesenjina`, u kojoj ovaj novinar i publicista iz prve ruke svedoči o susretu sa Nadeždom Volpinom, velikom Jesenjinovom ljubavi, o kojoj se u javnosti veoma malo zna.

Milićević je Volpinu pronašao pre 20 godina, u Moskvi, posle višemesečnog traganja i raspitivanja. Potraga za ovom gotovo nepoznatom ženom, otpočela je kada je, na međunarodnom simpozijumu, održanom povodom stogodišnjice pesnikovog rođenja, Milićević saznao da u Bostonu živi Jesenjinov vanbračni sin, Aleksandar Sergejevič Volpin, profesor matematike na univerzitetu, i sam talentovani pesnik.

- Za ovim glasom pronelo se šuškanje da Volpinova majka, jedna od pesnikovih nevenčanih žena, i dalje živi u Moskvi, ali da je do nje nemoguće doći. Pesnik Leonid Višeslavski, koji je poznavao Jesenjina, kazao mi je da je to, po njegovom mišljenju, samo glasina - priseća se Milićević.

Kuloarske priče nisu bile netačne, saznao je naš sagovornik narednih meseci, raspitujući se pomno među ljudima od pera. Nadežda Davidovna Volpina je zaista živa. Čuvaju je dve žene koje plaća njen i Jesenjinov sin iz Bostona, ali već godinama nikog ne prima.

- Mila Kostić, saradnica `Moskva filma` koja je pronašla adresu, snimatelj Čedo Filipović i ja krenuli smo sa raskošnim buketom cveća, nadajući se da negovateljica neće imati srca da nam zalupi vrata ispred nosa. Stroga i oštra, pustila nas je u stan. Nema slikanja, niti snimanja, bila je izričita. Izvela je pod ruku malenu staricu blagog osmeha. Imamo s njom najviše pola sata, rečeno nam je.

Nadežda je, po sopstvenom priznanju, odlučila da goste primi čuvši da su iz Beograda, grada koji je Jesenjin voleo, i u njemu bio veoma popularan. Kratko ali srdačno, ispričala je da je uvek živela sama, ali je sa pesnikom provela pune tri godine. Sin se rodio 1924. godine, mimo očevog znanja. Jesenjin će za njega saznati tek kasnije, i, kako je kazala Nadežda posetiocima, neće joj to oprostiti. (Samo)ubistvo godinu dana kasnije sprečilo ga je da ikada upozna Aleksandra.

- Na rastanku je rekla da voli sve Jesenjinove stihove, i sve trenutke provedene s njim. Nije želela da povredi nijedan stih, niti da se ogreši o ma koji trenutak - zaključuje Milićević, koji nikada više nije čuo ni reči o njoj. Nadežda Volpina ostala je da živi svoje poslednje dane, u zakulisnom, slabo znanom delu priče o nesmirenom lutalici, ženoljupcu i pesniku Sergeju Jesenjinu.



SMRT UZ HORACIJA

VOLPINA je i sama bila pesnikinja i prevodilac evropskih klasika, Getea, Sterna, Dojla, sestara Bronte. Početkom 1920, kada je i upoznala Jesenjina, kretala se među velikanima, Pasternakom, Mandeljštamom, Cvetajevom, Majakovskim... Rođenje Jesenjinovog sina promenilo joj je život. On je od roditelja nasledio pesnički dar, ali će, tragom politički nepodobnog oca, krenuti disidentskim putem, i pobeći u emigraciju. Nadežda je umrla 1998, navršivši 98 godina, a u jednom intervjuu, Aleksandrova supruga Viktorija Borisovna, koja je o svojoj svekrvi brinula u njenim poslednjim danima, ispričala je da je starica, na samrti, zatražila da joj se pročita `bilo šta od Horacija`...