pregleda

Neugodne misli - Maksim Gorki


Cena:
600 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Lukisa13 (4172)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6316

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Polovna knjiga, izuzetno očuvana.

Izdavač: Filip Višnjić - Beograd,
1987. god.
Tvrd povez, zlatotisk, 21 cm.
239 str.

Aleksej Maksimovič Peškov, poznatiji kao Maksim Gorki, rođen je 28. marta 1868. u Nižnjem Novgorodu.

Iako samouk kao pisac, Gorki je stvorio dela zbog kojih je postao jedan od najprevođenijih ruskih pisaca u svetskoj književnosti. Pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije osvojio.

Prvu pripovetku „Makar Čudra” objavio je 1892, kada je i nastao pseudonim Maksim Gorki. Najpoznatija dela su mu pripovetke „Dve skitnice”, „Starica Izergilj” i „Čelkaš”, novela „Konovalov”, lirska pesma „Pesma o sokolu” i lirska pesma u prozi „Vesnik bure”; drame „Malograđani”, „Na dnu”, „Letnjikovac”, „Deca sunca”, „Jegor Buličov”; romani „Foma Gordejev”, „Troje”, „Ispovest”, „Okurov”, „Život Matveja Kožemjakina”, „Detinjstvo”, „Moji univerziteti”, „Život Artamonovih”, „Život Klima Samgina”. Svoje najznačajnije i najpoznatije delo, roman „Mati”, napisao je 1907. godine, dok je bio u izgnanstvu.

Važio je za moralnog i čestitog čoveka. Branio je interese siromašnih i borio se za veća radnička prava, a istina je bila ideal kom je težio. Svojim delima doprineo je stvaranju socijalističkog realizma kao umetničkog pravca.

Umro je 18. juna 1936. u Moskvi.

MOLIM VAS PAŽLJIVO PROČITAJTE!!!

Komunikacija isključivo porukama na Kupindu. Plaćanje pre slanja. Knjige šaljem kao preporučenu tiskovinu, paket, Post Express-om Poštarina isključivo na teret kupca. Knjige ne šaljem pouzećem. Za oštećenja nastala u transportu, ne odgovaram, ali ću se truditi da robu zapakujem najbolje moguće, i da je obezbedim od bilo kakvih oštećenja. Šaljem u inostranstvo po cenovniku Pošte Srbije (uplata Western union-om). Na teritoriji Novog Sada preuzimanje knjiga je moguće na adresi koju ćete dobiti porukom (Novo naselje).

Zbog velikog broja predmeta, molim Vas da pre kupovine proverite da li imam predmet koji želite putem poruke na Kupindu.

Predmet: 49583761
Polovna knjiga, izuzetno očuvana.

Izdavač: Filip Višnjić - Beograd,
1987. god.
Tvrd povez, zlatotisk, 21 cm.
239 str.

Aleksej Maksimovič Peškov, poznatiji kao Maksim Gorki, rođen je 28. marta 1868. u Nižnjem Novgorodu.

Iako samouk kao pisac, Gorki je stvorio dela zbog kojih je postao jedan od najprevođenijih ruskih pisaca u svetskoj književnosti. Pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije osvojio.

Prvu pripovetku „Makar Čudra” objavio je 1892, kada je i nastao pseudonim Maksim Gorki. Najpoznatija dela su mu pripovetke „Dve skitnice”, „Starica Izergilj” i „Čelkaš”, novela „Konovalov”, lirska pesma „Pesma o sokolu” i lirska pesma u prozi „Vesnik bure”; drame „Malograđani”, „Na dnu”, „Letnjikovac”, „Deca sunca”, „Jegor Buličov”; romani „Foma Gordejev”, „Troje”, „Ispovest”, „Okurov”, „Život Matveja Kožemjakina”, „Detinjstvo”, „Moji univerziteti”, „Život Artamonovih”, „Život Klima Samgina”. Svoje najznačajnije i najpoznatije delo, roman „Mati”, napisao je 1907. godine, dok je bio u izgnanstvu.

Važio je za moralnog i čestitog čoveka. Branio je interese siromašnih i borio se za veća radnička prava, a istina je bila ideal kom je težio. Svojim delima doprineo je stvaranju socijalističkog realizma kao umetničkog pravca.

Umro je 18. juna 1936. u Moskvi.
49583761 Neugodne misli - Maksim Gorki

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.