ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013.
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

Skz / Pravoslavna reč, 2013.
163 strane, tvrd povez, zaštitni omot.

Veoma lepo očuvana.

Центар за културу Плужине из Црне Горе и новосадски “Орфеус” објавили су недавно зборник радова о песништву Селимира Радуловића “Светло из очеве колибе”.

Enlarge
У књизи је сабрано двадесетак излагања са прошлогодишње манифестације “Пјесничка ријеч на извору Пиве”, односно симпозијума критике који је био посвећен Радуловићевом стваралаштву.

Уредник овог издања Јован Делић у есеју “Несагорива купина је у људском срцу”, између осталог, наводи: Не знам ни једног српског пјесника који безмало у свакој својој пјесми распјевава Библију. Са мало “пјесничке слободе” може се рећи да је цјелокупно Радуловићево пјесништво систем прикривених “глоса” чији је позајмљени, а ненаписани уводни текст неки одломак, или нека књига, из Библије. Јер Библија је, не заборавимо, Библиотека. Свето писмо је подтекст и архитекст Радуловићевог пјесништва. Под насловом “Певање будног срца” Саша Радојчић тумачи Радуловићеву поезију уз многе савремене српске песнике “који заснивају могућност свога говора на религиозном односу”, од Миодрага Павловића до Драгана Јовановића Данилова. “Обнова религиозног говора у песничким делима представља очекиван и логичан естетски одговор на оживљавање интереса за оно духовно, на широке процесе обнове религиозности који су захватили српско друштво током последњих неколико деценија”, нагласио је Радојчић.

Иван Негришорац је аутор есеја “Певање и мишљење као израз пастирско-теолошке посвећености: начело промене и чврсти поетички идентитет Селимира Радуловића”. Он разматра песниково свестрано обраћање библијском изворнику (тематско-мотивски оквири, стилско-језички слој, версификацијски образац). “Због тако свеобухватног враћања изворној сугестивности Библије као архитексту, Радуловићева поезија у великој мери наликује на својеврсну персифлажу великог изворника. Као да је ова поезија писана да би доказала и показала да је најстарија и најмудрија Књига над књигама остала или поново постала спасоносни чинилац у овом лудом свету”, закључује Негришорац.

О Радуловићевој поезији у овом зборнику писали су, између осталих, Миро Вуксановић, Драган Хамовић, Гордана Ђилас, Драгана В. Тодоресков, Зоран Ђерић, Миодраг Матицки.

Р. Л.