Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-349-0192-0
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Naprijed 1989 445 strana

očuvanost 4

Anri Laust u delu „Raskoli u islamu“ proučava nastanak i razvoj glavnih podela unutar islamske zajednice (umme). Njegova osnovna tema nije samo razlika u verskim učenjima, već pitanje ko ima pravo da vodi muslimansku zajednicu i na kojim osnovama počiva legitimna vlast.

Polazište je smrt proroka Muhameda 632. godine. Pošto Muhamed nije ostavio opšteprihvaćen, jasno određen način nasleđivanja političkog i verskog autoriteta, pojavilo se pitanje ko treba da bude njegov naslednik. Iz tog problema razviju kalifata i, u klasičnom shvatanju, smatrali da se legitimni vođa zajednice može izabrati ili priznati unutar zajednice. Vremenom se oblikovala sunitska politička i pravna teorija koja je naglašavala jedinstvo zajednice, posluijaju se prve velike podele.

Suniti su prihvatili instituciju kalifata i, u klasičnom shvatanju, smatrali da se legitimni vođa zajednice može izabrati ili priznati unutar zajednice. Vremenom se oblikovala sunitska politička i pravna teorija koja je naglašavala jedinstvo zajednice, poslušnost legitimnom vladaru i očuvanje islamskog poretka.

Šiiti su, nasuprot tome, legitimnost vlasti povezivali sa Alijem, Muhamedovim rođakom i zetom, i njegovim potomcima. Za šiitsku misao pitanje imamata nije bilo samo političko pitanje: imam je imao poseban verski autoritet i predstavljao je legitimnog naslednika Poslanika.

Laust zatim razmatra različite šiitske pravce, naročito imamite (dvanaestoimamce), ismailite i zajdite, kao i njihove različite koncepcije imama, vlasti i religijskog autoriteta.

Posebno mesto zauzima haridžizam, koji je nastao tokom sukoba oko Alijevog prihvatanja arbitraže u sukobu sa Muavijom. Haridžiti su zastupali radikalnije shvatanje: legitimnost vladara nije određena poreklom, već njegovom verom i pravednošću. Vladar koji teško greši ili ko je legitimni imam ili kalif, kakav je odnos prema nepravednom vladaru, šta znači biti musliman i kada musliman može napusti pravi put može izgubiti legitimnost.

Kroz čitavu knjigu Laust povezuje teologiju, političku teoriju, pravo i istoriju. Pitanja poput toga ko je legitimni imam ili kalif, kakav je odnos prema nepravednom vladaru, šta znači biti musliman i kada musliman može biti proglašen nevernikom, postaju osnova za razvoj različitih škola i sekti.

Važan zaključak jeste da se šizme u islamu ne mogu objasniti samo razlikama u dogmi. One su nastajale iz kombinacije političkih sukoba, pitanja nasleđivanja vlasti, teoloških rasprava i različitih tumačenja islamskog prava.

Ključne ideje

Umma – islamska zajednica vernika.
Kalifat – institucija političkog vođstva muslimanske zajednice nakon Muhameda.
Imamat – naročito u šiizmu, institucija legitimnog versko-političkog vođe.
Sunizam – najveća grana islama, koja legitimnost autoriteta tradicionalno povezuje sa zajednicom, sunom i priznatim kalifatom.
Šiizam – grana islama koja posebno naglašava Alija i njegove potomke kao legitimne naslednike Muhameda.
Haridžiti – rana grupa koja je naglašavala moralnu i versku ispravnost vladara kao osnov njegove legitimnosti.
Ali ibn Abi Talib – centralna ličnost šiitske tradicije i četvrti sunitski kalif.
Muavija – protivnik Alija u građanskom ratu i osnivač dinastije Omejada.
Omejadi – dinastija koja je nasledila period prvih kalifa i značajno uticala na razvoj islamske političke misli.
Imam – verski i, u određenim tradicijama, politički autoritet.
Takfir – proglašavanje drugog muslimana nevernikom.
Idžma – saglasnost/zajednički konsenzus učenjaka ili zajednice.
Šerijat – normativni sistem islamskog prava i verskih obaveza.
Fikh – ljudsko razumevanje i tumačenje islamskog prava.
Teologija (kelam) – racionalno promišljanje i rasprava o temeljnim pitanjima vere.

Najvažnija poruka knjige

Laust pokazuje da je pitanje vlasti u islamu istovremeno bilo političko, pravno i teološko pitanje. Iz rasprave o tome ko treba da vodi muslimane razvile su se dublje rasprave o tome šta je legitimna vlast, ko je pravi vernik, kakav je autoritet verskog vođe i kako treba urediti islamsko društvo.