Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

24 x 17 cm
hromolitografija na papiru
izdanje knjizare Tome Jovanovica i Vujica, beograd

Krštenje Hristovo je događaj u životu Isusa Hrista koji se desio kada je on imao oko 30 godina. Na obali reke Jordan, ga je krstio sveti Jovan Krstitelj, u znak očišćenja od grehova. On je primio od njega krštenje, budući da je bio bezgrešan, da bi tim svojim delom osvetio ceo obred. Time je uspostavljena sveta tajna krštenja, kojom dolazi do čovekovog očišćenja od grehova i njegovog učlanjenja u crkvenu zajednicu. Krštenje Hristovo pravoslavna crkva proslavlja kao praznik Krstovdan, dan uoči Bogojavljenja.

Bogojavljenje Gospodnje je hrišćanski praznik ustanovljen u čast događaja iz jevanđeljske istorije, krštenja Isusa Hrista u reci Jordanu od Jovana Krstitelja. Prilikom krštenja, prema sva tri sinoptička jevanđelja, Duh Sveti je sišao na Isusa u vidu goluba; u isto vreme, glas sa neba je objavio: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17). Jevanđelje po Jovanu govori i o krštenju Isusa Hrista u vodama Jordana i silasku Svetoga Duha, ali ne direktno, već u vidu svedočanstva Jovana Krstitelja (Jn. 1, 29-33).

U svim istorijskim crkvama ovaj praznik je vezan za datum drevnog praznika Bogojavljenja, odnosno 6. januara. Međutim, u isto vreme u rimokatoličkoj tradiciji, samo proslavljanje Bogojavljenja tempirano je da se poklopi sa proslavom Bogojavljenja (odnosno nedelju dana kasnije, 13. januara, po predreformskom obredu, a posle Drugog vatikanskog sabora — na najbliža nedelja po Bogojavljenju).

Pravoslavne crkve, koje se pridržavaju julijanskog kalendara, slave 6 (19) januar; za ove crkve ovaj dan u 21. veku pada na 19. januar po gregorijanskom kalendaru. Drugi, uključujući i Carigradsku patrijaršiju, slave Bogojavljenje 6. januara po novojulijanskom kalendaru. U pravoslavlju praznik „Krštenje Gospodnje“ je jedan od dvanaest velikih praznika.

u Jermenskoj apostolskoj crkvi ovaj dan je i dalje posvećen sećanju ne samo na Krštenje Isusa Hrista, već i na Njegovo Rođenje, i čini jedinstven praznik Bogojavljenja.

Prema jevanđeljskom narativu, Isus Hristos (u 30. godini — Lk. 3,23) došao je kod Jovana Krstitelja, koji je bio blizu reke Jordan u Vitavari (Jn. 1,28), sa ciljem da se krsti.

Jovan, koji je mnogo propovedao o skorom Mesijinom dolasku, video je Isusa i iznenadio se i rekao: „Treba da se krstim od tebe, a ti dolaziš meni? Na to je Isus odgovorio da „dolikuje da ispunimo svu pravednost“ i primio je krštenje od Jovana. Prilikom krštenja „otvori se nebesa, i Duh Sveti siđe na Njega u telesnom obliku kao golub, i začu se glas s neba koji govori: Ti si Sin moj ljubljeni; Veoma sam zadovoljan tobom!” (Luka 3:21-22).

Tako je, uz učešće Jovana, mesijanska uloga Isusa Hrista bila javno posvedočena. Krštenje Hristovo, koje se tada dogodilo, smatra se prvim događajem njegovog javnog delovanja. Posle Isusovog krštenja, „I Jovan je krstio u Enonu, blizu Salima, jer je tamo bilo mnogo vode; i dođoše [tamo] i krstiše se“ (Jovan 3:23). Jevanđelist Jovan javljanje prvog od dvanaest apostola povezuje upravo sa propovedom Jovana Krstitelja: „Sutradan ponovo stadoše Jovan i dvojica njegovih učenika. I videvši Isusa kako dolazi, reče: Evo Jagnjeta Božjeg. Kada su oba učenika čula ove reči od njega, pođoše za Isusom“ (Jovan 1:35-37).

Prema jevanđeljskom svedočenju, nakon krštenja, Isus Hristos se, vođen Duhom svetim, povukao u pustinju kako bi se u samoći, molitvom i postom pripremio za ispunjenje misije sa kojom je došao na zemlju. Isus je „četrdeset dana bio iskušavan od đavola i tih dana nije ništa jeo, a na kraju njih ogladne“ (Luka 4:2). Tada mu je prišao đavo i sa tri zavođenja pokušao da ga, kao i svakog drugog, navede na greh.

Tačna lokacija mesta krštenja Isusa Hrista nije poznata. Većina ranih grčkih novozavetnih rukopisa naziva mesto Isusovog krštenja kao Betanija Transjordanija (Βηθανια περαν του ᾿Ιορδανου). Smatra se da je ime Betabara prvi predložio Origen[6], ali ga je on locirao na zapadnoj obali reke Jordana. U slovenskoj Bibliji mesto krštenja se zove Betavara na drugoj strani Jordana (Vifavara bisha ob pol Jordan), u Novoj Bibliji kralja Džejmsa. (NKJV) — ​​Vitavara preko Jordana (Bethabara onkraj Jordana), u grčkoj Bibliji i Novoj Vulgati — Vitanija preko Jordana.

Međutim, mapa Madabe iz 6. veka pokazuje mesto Krštenja naspram Jerihona na zapadnoj obali reke, to jest, ne iza Jordana kada se posmatra sa zapadne obale. Postoji pretpostavka da je autor mape Madabe, koji je živeo na istočnoj obali Jordana, razumeo frazu iza Jordana u smislu mesta koje se nalazi na drugoj obali u odnosu na nju, iako je autor Jevanđelja , naravno, razumeo predlog za kao smešten na istočnoj obali. Hodočasnik Teodosije [German] (5-6. vek) je izvestio da je na mestu Krštenja Isusa Hrista postojao mermerni stub sa gvozdenim krstom.

Do 6-7. veka tradicionalno mesto Krštenja Isusa Hrista nalazilo se na istočnoj obali Jordana u blizini Jerihona, ali se posle arapskog osvajanja Palestine (640) smatralo da se mesto krštenja nalazi i kod Jerihona, ali na zapadnoj obali zbog nepristupačnosti istočne. Vremenom mesto krštenja je izgubljeno zbog uništenja crkava koje se tamo nalazile.

Vremenom je reka Jordan promenila svoj tok, tako da se trenutno mesto Isusovog krštenja nalazi na suvom.

Krajem 15. veka verovalo se da se mesto krštenja nalazi u Bet-Abari (Beth-Abara, poznata i kao Betvara (Sudije 7:24)) u oblasti ​​savremenog Alenbijevog mosta[9], ali se od 16. veka veruje da je to oko manastira Svetog Jovana, oko 10 km istočno od Jerihona. Istovremeno, ostaje nejasno sa koje je tačno obale Isus ušao u reku. Na zapadnoj obali ovo mesto se zove Kasr el Jahud (pod kontrolom Izraela), na istočnoj obali, naspram njega - El-Makhtas (Vadi el-Harar) u Jordanu. Tokom iskopavanja u Vadi el-Hararu, otkrivena je velika mermerna ploča, očigledno osnova stuba koju pominje hodočasnik Teodosije