Plastificirana ikonica

U 13. veku Kurska je oblast, kao i skoro sva tadasnja Rusija, bila strasno opustosena u najezdi Tatara. Grad Kursk je bio srusen do temelja te se pretvorio u divljinu, zaraslu neprohodnu sumu punu divljih zivotinja. Zitelji grada Riljska, stotinjak kilometara udaljenog od Kurska i cudom sacuvanog od tatarskog pustosenja, tu su dolazili u lov. I tako, 8. septembra (21. po novom kalendaru) 1295. godine, na dan Rodjenja Presvete Bogorodice, nevelika je lovacka druzina stigla iz Riljska da lovi pored reke Tusko, oko 30 kilometara od Kurska. Jedan od lovaca, blagocestiv i blagoveran covek, u potrazi za lovinom nasao je u sumi ikonu koja je licem lezala na korenu drveta. Tek sto je podigao svetu Ikonu, da bi je pogledao, iz tog mesta gde je lezala izbije snazan mlaz ciste vode i nastade izvor. Ikona se pokazala kao Znamenje Majke Bozje. Lovac koji ju je nasao shvatio je da to nije obicna ikona. Pozvao je svoje drugove i oni su odmah svi zajedno nacinili kapelicu za pronadjenu ikonu. Kada su zitelji Riljska saznali o pojavi ikone Majke Bozje, poceli su da joj dolaze na poklonjenje, a od nje su pocela da se projavljuju mnogobrojna cuda.

Riljski knez Vasilij Semjak je naredio da se Ikona prenese u grad, sto je ucinjeno veoma svecano; ceo grad je izasao u susret cudotvornoj ikoni, koja se u pratnji litije priblizavala. Jedino knez nije ucestvovao u svecanosti i... oslepeo je. Posle usrdnog pokajanja i molitve pred sv. Ikonom, ponovo je progledao. Iz zahvalnosti je u Riljsku podigao hram Rodjenja Presvete Bogorodice, u koji je postavljena i Ikona, cije se praznovanje od tog vremena slavi svakog 8. (21.) septembra, na dan kad je pronadjena.

Ali, Ikona nije dugo bila u Riljsku. Tri puta je na cudesan nacin nestajala iz grada, a nalazili su je na istom mestu gde se najpre javila lovcu. Tek tada su zitelji Riljska shvatili da Majka Bozja blagovoli da Njena ikona ostane na onom mestu gde je nadjena, pa su sagradili novu kapelu i u njoj je ostavili zasvagda.

Godine 1385. Kursku oblast su Tatari opet opustosili. Hteli su da spale kapelu i Ikonu, ali drvena kapela nije mogla da izgori. Svestenik koji je ziveo pri kapeli, o. Bogoljep, rekao je Tatarima da je Ikona uzrok tog cuda. Tada su se oni razgnevili, prerezali Ikonu napola i pobacali polovine na razne strane, a kapelu spalili. Svestenika su odveli u ropstvo, i on je na Krimu cuvao tatarska stada. Za neko vreme su ga iz ropstva otkupili poslanici moskovskog kneza, te se on vratio na mesto gde je bila kapela. Trazeci sv. Ikonu dugo je postio i molio se. I nasao je obe polovine, spojio ih, i one su srasle tako da nije ostalo nikakvog traga od ostecenja, samo se na mestu reza pojavilo nesto kao rosa.

Gradjani Riljska su saznali za to i zazeleli da Ikonu opet prenesu u svoj grad, sto su i ucinili. Ali, ona je ponovo otisla na svoje mesto, i od tada je tamo ostala gotovo dvesto godina cineci mnoga cuda.

Tekst je preuzet sa sajta manastira Lepavina