ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2025
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Одавно већ цариградски патријарси антиканонски полажу право на власт над свим осталим помесним Црквама и њиховом дијаспором, право да буду „папа на Босфору“. Ове претензије се у литератури називају „источним папизмом“.
Цариградски патријарси су истовремено и жариште екумениског покрета међу православнима. Овај покрет, осим што је антиканонски и антидогматски, има за циљ предају православних у наручје западних духовних сила, протестантизма и католицизма, одакле и води порекло.

Теоретичари источног папизма истовремено су и теоретичари екуменског покрета, па се може рећи да су источни папизам и екуменски покрет у нарочитој персоналној унији – тако их треба схватати и третирати.

Цариградски патријарх одраније презирући власт патријарха московског, извршио је усртај у област и јурисдикцију Руске Православне Цркве. Он је, као умишљени „васељенски поглавар“, признао аутокефалност од свих Православних помесних Цркава одлученим Украјинским расколницима и има црквено општење са њима. Овим неделом цариградски патријарх и сам постаде расколник.

Ако ли је овако учинио са Руском Православном Црквом, исто следује и Српској Цркви. Питање Црне Горе, питање Северне Македоније, и тамошњих расколника, на исти начин ће бити решено. А тек питање Косова и Метохије?

Екуменски покрет својим утицајем у епископату блокира Српску Цркву. Она не доноси канонску осуду цариградског патријарха. Она заузима у Цркви недопустив несврстан положај. Помиње на Литургијама и цариградског и московског патријарха. Она као да не види куда води цариградски патријарх и његово безакоње.

А опет, куда би екуменисте одвело одлучење архиекуменисте од црквеног сабора?