ISBN: Ostalo
Jezik: Italijanski
Oblast: Pravoslavlje
Autor: Strani
Godina izdanja: xxx

Paul Evdokimov
Le Età della vita spirituale
#Ortodossia #Spiritualità ortodossa #Teologia ortodossa #Vita spirituale

Italijanski jezik
tvrd povez,omot
265 strana
lepo očuvana, stranice malo požutele

Prevod sa Italijanskog na Srpski

Хришћанска вера може да говори свим животним добима , она улази у историју мушкараца и жена, открива значење протока времена, преноси наду која превазилази ланац генерација: препознавање ове целине значења у преласку из једног животног времена у друго значи учење живота у садашњости, преузимање одговорности одраслог доба за планирање нове будућности.

Ова књига садржи Зборник радова са XXI Екуменске конференције о православној духовности и инспирисана је интуицијом Павла Јевдокимова о знацима које проток времена оставља на телу, уму и срцу.

Дигитална књижара Тороса
Индекс
Јосиф Л. Бош, „Хришћанско јединство и живот у Духу“
Михаил Желтов, „Крштење, извор живота у Христу: Православна литургија крштења и конфирмације из теолошке перспективе“
Андреј С. Десницкиј, „Духовне фазе у Мојсијевом животу: библијско-патристичко тумачење“
Петрос Василијадис, „`По мери пуноће Христове` (Еф. 4:13): Библијски темељ хришћанске духовности“
Ендру Лаут, „Од почетка до почетка“: Континуирани духовни напредак код Григорија Ниског “
Себастијан П. Брок, „Фазе духовног живота према Исаку Сиријском и сиријској традицији“
Симеон А. Пасхалидис, „Духовно усавршавање `у свету` према древној патристичкој и монашкој традицији“
Норман Расел, „Духовни успон и облици монашког живота код Јована Лествичника “
Порфирије Ђорђе, „Обожење, испуњење људског постојања: Дар живота према учењу Григорија Паламе “
Мишел ван Парис, „Век живота, духовни напредак и братско заједништво према Бенедикту Нурсијском“
Методије Марковић, „Почетак монашког пута у православној традицији“
Марко Хамам, „Почетак духовног живота према Мати ел Мескину “
Василиос Термос, „Да ли кризе подстичу духовну зрелост?“
Андреј Плешу, „Уметност старења у хришћанском животу“
Џон Бер, „Хришћанска уметност умирања“
Максим Василијевић, „Време у животу Цркве“
Константин Сигов, Василиос Карагианнис, Антоине Арјаковски, Атанасиос Папатанасиоу, „Хришћанска нада и векови духовног живота“
Адалберто Маинарди, `Закључци`
Аутори
Антоан Арјаковски
Антоан Арјаковски (1966) је директор истраживања у Колеџу Бернардина у Паризу и директор меритус Института за екуменске студије на Католичком универзитету Украјине у Лавову.

Џон Бер
Џон Бер (1966), православни теолог и свештеник, професор је на Факултету за теологију, филозофију и историју Универзитета у Абердину.

Јосиф Л. Бош
Јосиф Л. Бош, епископ патарски, теолог и екумениста, генерални је викар Епархије Буенос Ајреса и Јужне Америке Цариградске патријаршије и декан Митрополитанске катедрале Успења Богородице.

Себастијан П. Брок
Себастијан Пол Брок (рођен 1938. у Лондону) предавао је на Одсеку за теологију Универзитета у Бирмингему, а од 1974. до 2003. године на Факултету за оријенталне студије универзитета у Кембриџу и Оксфорду. Писао је опширно о сиријској књижевности и уређивао древне текстове; посебно је...

Андреј С. Десницкиј
Андреј С. Десницкиј, библијски научник, писац, преводилац, ради у Институту за оријенталне науке Руске академије наука и Институту за превод Библије.

Василиос Карагхианнис
Василиос Карагхианнис, митрополит Константиа-Амоцхостос (Аутокефална црква Кипра), модератор Вере и Реда од 2006. до 2014. године и члан Централне комисије Светског савета цркава у Женеви.

Ендру Лаут
Ендру Лаут (1944), православни свештеник епархије Сурож (Енглеска), је професор емеритус патристике и византијских студија на Универзитету у Дарему.

Адалберто Мајнарди
(Милано 1966), монах из Челолеа, је стручњак за духовне традиције хришћанског Истока, посебно словенских и румунских; он је такође преводилац са руског и словенских језика.

Методистије Марковић
Методистије Марковић је монах у манастиру Светог Николе у ​​Врању, Србија.

Атанасије Н.
Папатанасију (Атина 1959), православни теолог, предаје на разним теолошким институтима за обуку и главни је уредник теолошког часописа Синакси . Објавио је студије о сусрету хришћанства и култура, друштвеној интервенцији Цркве и дијалогу теологије са савременом мишљу.

Симеон А. Пасхалидис
Симеон А. Пасхалидис је ванредни професор патристике и хагиографије на Универзитету Аристотел у Солуну.

Андреј Плешу
Андреј Габријел Плешу (Букурешт, Румунија, 1948), румунски писац, историчар уметности и филозоф, био је министар културе (1989-1991) и министар спољних послова (1997-1999) своје земље; 1994. године основао је Колеџ Нове Европе у Букурешту.

Норман Расел
Норман Расел (1942) је православни теолог, истраживач у кући Светог Стефана, преводилац и стручњак за патристичко-манастирску књижевност.

Константин Сигов
Константин Б. Сигов (Кијев 1962) је професор филозофије на Националном универзитету „Могилијанска академија“ у Кијеву и директор Екуменског центра Светог Климента у Кијеву.

Василиос
Термос је презвитер Грчке православне цркве, психијатар и теолог специјализован за психологију религије, и професор на Теолошкој школи и Вишој црквеној академији у Атини.

Мишел ван Парис
Мишел ван Парис (1942), приор, а затим игуман бенедиктинског манастира Шеветоњ (Белгија) од 1971. до 1997. године, члан комисије за веру и поредак Светског савета цркава и бројних екуменских дијалог комисија, зна како да отелотвори монашку мудрост и страст за јединство цркава, преносећи их далеко изван...

Максим Лосанђелески
Максим (Васиљевић) је епископ Епархије Лосанђелеске и Западне Америке у оквиру Српске Православне Цркве, патролог и професор теологије.

Петрос
Василијадис, православни теолог, је професор емеритус Новог завета на Универзитету Аристотел у Солуну.

Михаил Желтов
Михаил Желтов, презвитер Московске патријаршије, теолог и историчар литургике, предаје на Московској духовној академији, а од 2009. године је шеф катедре за практичне црквене науке (литургија, омилитика, пастирска брига) на Богословском институту постдипломских студија Светих Кирила и Методија у Москви.

Порфирије
Георги је свештеник Грчке православне архиепископије Бејрута и професор догматске теологије на Теолошком институту Светог Јована Дамаскинског Универзитета у Баламанду (Либан). Аутор је неколико дела на патристичке теме.

Маркос ел
Макари је коптски монах у манастиру Светог Макарија у Египту и стручњак за коптско православно хришћанство. Био је истраживач арапских студија на Универзитету у Сасарију.

Proposto ora in maneggevole versione economica, il volume costituisce forse l’opera più importante di Paul Evdokimov, che, nella piena maturità interiore, vi esprime l’essenza della spiritualità ortodossa. Egli affronta la crisi spirituale dell’uomo d’oggi e ne trova le soluzioni nella grande tradizione orientale e dei Padri greci, da lui interrogati con le parole e i problemi del nostro tempo. Descrivendo il tipo umano ormai dominante, Evdokimov insiste sull’agitazione, il sovraffaticamento, il logoramento nervoso. In queste condizioni l’uomo ha più che mai bisogno di un’ascesi, intesa non come cammino di sofferenza, ma come «disciplina della calma e del silenzio, ricercati periodicamente e regolarmente, in cui ritrovare la capacità di fermarsi per la preghiera e la contemplazione, anche in mezzo a tutti i rumori del mondo, e soprattutto di ascoltare la presenza degli altri». La via che l’autore propone a tutti gli uomini del nostro tempo è quella di un “monachesimo interiorizzato”, per poter giungere a pregustare sin d’ora il “sapore” del Regno: il silenzio, la pace, la dolcezza della presenza divina. È ciò che molti occidentali smarriti – anche cristiani – cercano spesso nello yoga, nello zen, nella meditazione trascendentale: per l’autore, l’autentica trascendenza consiste piuttosto nel recuperare il senso della Chiesa come mistero e come mistica.
SOMMARIO

Prefazione (O. Clément). Introduzione. I. L’incontro. 1. L’ateismo. 2. La fede. 3. Le dimensioni della vita spirituale. 4. I pericoli dell’ignoranza e l’arte ascetica. 5. Gli elementi costitutivi della vita spirituale. 6. Natura o essenza della vita spirituale. 7. Le diverse età della vita spirituale. II. L’ostacolo e la lotta. 1. Le negazioni del male e le affermazioni del bene. 2. I tre aspetti del male e del Maligno. 3. L’inferno e la dimensione infernale del mondo. 4. La sofferenza degli uomini. 5. Il messaggio della Pentecoste. 6. I Padri del deserto. 7. Il monachesimo interiorizzato. 8. L’essere umano. 9. L’ascesi della vita spirituale. 10. Lo sforzo ascetico. 11. Il progresso della vita spirituale. 12. Le passioni e la tecnica della tentazione. III. I carismi della vita spirituale e l’ascesa mistica. 1. L’evoluzione della spiritualità in Oriente e in Occidente. 2. Il passaggio dall’Antico al Nuovo Testamento. 3. I carismi della vita spirituale. 4. Lectio divina. 5. Il sacerdozio universale dei laici nella tradizione orientale. 6. L’ascesa mistica. Indici.

PAUL EVDOKIMOV (1901 – 1970) è stato uno dei più famosi teologi russi. Ha ricevuto l’ordine di lettorato nella Chiesa ortodossa russa. È vissuto in Francia, dove è stato professore di teologia morale all’Istituto San Sergio di Parigi; ha insegnato anche all’Istituto ecumenico di Bossey. Tra il 1945 e il 1955 ha collaborato al gruppo della rivista di carattere interconfessionale Dieu vivant. Durante l’ultima sessione del concilio Vaticano II è stato invitato dal Segretariato per l’unione dei cristiani a rappresentare l’Istituto San Sergio. Fra le sue opere, le EDB hanno pubblicato la traduzione italiana de L’Ortodossia (1981, 22010).