ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.
,,Knjiga „Umozrenje u bojama i drugi ogledi“ ruskog religijskog filozofa, kneza Jevgenija Nikolajeviča Trubeckoja (1863–1920), predstavlja jedno od najznačajnijih dela ruske hrišćanske estetike i filozofije umetnosti sa početka 20. veka.
Domaće prevodno izdanje objavila je izdavačka kuća Otačnik 2017. godine. Knjiga ima 236 strana, štampana je u broširanom (mekom) povezu i pripada oblasti pravoslavne teologije, estetike i filozofije.

Šta je „Umozrenje u bojama“?

Izraz umozrenje (rus. умозрение) označava intelektualno ili duhovno sagledavanje, odnosno kontemplaciju. Naslovna studija „Umozrenje u bojama“ (originalno objavljena 1915. godine) posvećena je staroruskom i vizantijskom ikonopisu.
Za razliku od zapadne religijske umetnosti (renesanse i baroka) koja teži realizmu i slikanju emocija, ruska ikona za Trubeckoja predstavlja „filozofiju u bojama“ i „vizuelnu dogmu“:
• Prozor ka večnosti: Ikona ne slika svet onakvim kakav jeste, već preobraženi svet, odnosno Carstvo Nebesko.
• Simbolika boja: Autor detaljno dešifruje teološko značenje boja na ikonama. Zlatna i svetložuta boja simbolizuju nestvorenu božansku svetlost (slavu Božiju), plava označava tajnu neba i božansko prisustvo, dok purpurna i crvena boja govore o carskom dostojanstvu i stradanju.
• Arhitektonska uloga: Ikona se posmatra u sklopu hrama, kao deo šire liturgijske celine, a ne kao izolovani umetnički eksponat.

Sadržaj i struktura knjige

Pored naslovnog eseja, ova zbirka sadrži i druge oglede koji razrađuju istu tematiku kroz prizmu ruske duhovne kulture i epohe u kojoj je autor živeo:
1. Dva sveta u staroruskom ikonopisu: Analiza duhovnog raskoraka između svetovnog materijalizma i asketske, molitvene lepote koja se ogleda na licima svetitelja.
2. Ruska ikona i nacionalni duh: Kako je obnova interesovanja za stare ikone s početka 20. veka pokrenula širi hrišćanski preporod među ruskom inteligencijom, takozvanom „aristokratijom duha“.
3. Estetika i eshatologija: Trubeckoj se oslanja na ideje Vladimira Solovjova i Fjodora Dostojevskog, ispitujući tezu da će „lepota spasiti svet“ i objašnjavajući da je ta lepota zapravo Hristos ovekovečen kroz crkvenu umetnost."