ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ala Selavri - Sveti Jovan Kronstatski

Hilandarski prevodi

Manastir Hilandar, 2000.
Meki povez, 158 strana.
RETKO IZDANJE!

Свети Јован Кронштатски (рус. Иоанн Кронштадтский; 1829—1908) је руски православни светитељ и писац.
Биографија

Рођен је 1829. године у селу Сура у Архангелској области у Русији у сиромашној породици. После основне школе, завршио је богословију и уписао Духовну академију у Петрограду. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија, постао је свештеник у цркви Светог апостола Андреја у Кронштату, предграђу Санкт Петербурга, где су живели физички радници, робијаши и пијанице. Матрона Московска га је упознала овде.

Провео је 53 године као свештеник служећи Свету Литургију свакога дана. Предавао је веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.

Чинио је све што је могао како би учврстио веру својих сународника. Проповедао је, лечио, помагао новцем... Постепено је постао толико омиљен, да је и императора Александра III испратио на онај свет. Отац Јован је до краја живота био привржен аутократији и конзервативној десници. И поред свег човекољубља није штедео оштре речи говорећи о непријатељима православне вере.

Умро је 20. децембра 1908. године. Канонизован је 1964. године.

Како пише у житију, сматрао је да житељи бучне престонице „не познају боље Христа од дивљака у Патагонији“.

Заједно са Светим владиком Николајем Велимировићем, Свети Јован Шангајски је најзаслужнији за канонизацију Светог Јована Кронштатског.

Православна црква га прославља 19. октобра и 20. децембра по јулијанском календару.

Аутор је више књига и студија од којих је најпознатија „Мисли о молитви“.

Свети Јован Кронштатски је јасно и гласно рекао: “Нема места за случајност у Царству Свемогућег Бога“.


„ Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве је изговарао с вером да га Господ гледа и слуша. А кад би се за време молитве нешто подигло у срцу, „ухватио“ је то и задржао се на томе - „стајао“ у томе. ”
— Старац Тадеј о светом Јовану Кронштатском[1]