ISBN: Ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxx

Atanasije Sakarelos - Jedinstvo `crkava` se dogodilo

Autorsko izdanje, Atina, 2007.
Meki povez, 64 strane.
Autor je prozilotski orijentisani novokalendarac, pa sa te strane napada ekumenizam.

Odlično očuvana

Ilustrovana

Екуменизам или васељенизам (грч. οικουμενισμός — „екуменизам, васељенизам, екуменство, васељенство“) је еклисиолошки појам којим се означавају тежње, настојања и покрети усмерени ка зближавању, сарадњи, помирењу и јединству хришћанских цркава.[1] Појам је проистекао из првобитног концепта о хришћанској екумени, односно хришћанској васељени, као општој заједници свих хришћана. Придев екуменски се стога примењује на сваку неденоминалну или међуденоминалну иницијативу која подстиче већу сарадњу и унију међу хришћанским деноминацијама и црквама.[2][3]

Чињеница да сви хришћани који припадају главним хришћанским деноминацијама исповедају веру у Исуса, верују да је Библија надахнута од Бога (Јован 1:1) и примају крштење према формули Тројице, види се као основа за екуменизам и његов циљ Хришћанско јединство.[4][5] Екуменисти наводе Јована 17:20–23 као библијску основу тежње ка јединству цркве, у којој се Исус моли „да сви буду једно“ како би „свет сазнао“ и поверовао јеванђељској поруци.[6][7]

Док се међурелигијски дијалог односи на све религије, екуменизам је дијалошки напор унутар хришћанских цркава. За разлику од унијаћења (на пример, одвајање од Православне цркве ради укључивања у Католичку цркву), у екуменизму се наглашава равноправан дијалог међу хришћанским конфесијама, оно што је појединим црквама заједничко и иде се за потврдом духовнога и моралног послања Христове Цркве.

Екуменизам је настао у 19. веку унутар протестантских цркава (екуменски покрет). Унутар Католичке цркве заговорници екуменизма у 19. веку су били: Ј. Х. Њуман, Д. Мерциер, Ј. Ј. Штросмајер, а у 20. веку бенедиктинци из Чеветохена у Белгији, доминикански центар Истина у Паризу, а својим еклезиолошким радовима доминиканац Конгар. Након Другог ватиканског концила (1962—1965) Католичка црква је прихватила основна начела екуменизма и начелно је одустала од даљег унијаћења. (Декрет 2. Ват. Сабора: Unitatis redintegratio 1964)
Развој екуменског покрета