| Cena: |
850 din
(Predmet je prodat)
|
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
| Grad: |
Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd |
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Godina izdanja: x
jе једно од најзначајнијих богословских и аскетских дела хришћанске књижевности, које је у 7. веку написао свети Максим Исповедник.
Ово дело је написао у форми четири стослова (четири дела по сто кратких, сажетих поука или афоризама), чиме је симболично подражавао структуру четири јеванђеља. Аутор га је послао свом пријатељу, монаху Елпидију, као приручник за лакше памћење и духовну праксу.
„400 глава о љубави“ (грч. Κεφάλαια περὶ ἀγάπης) је једно од најзначајнијих богословских и аскетских дела хришћанске књижевности, које је у 7. веку написао свети Максим Исповедник.
Кључне идеје и концепт дела:
Свети Максим Исповедник у овом делу детаљно рашчлањује хришћански концепт љубави (агапе), повезујући га са личним очишћењем ума и срца. Главне тезе обухватају:
• Дефиниција љубави: Љубав је дефинисана као „добро расположење душе, по којем она ништа од постојећег не претпоставља познању Бога“. Онај ко воли Бога, не може а да не воли и сваког човека као самог себе.
• Пут до љубави: Љубав се не постиже одједном. Она се рађа из бестрашћа (ослобођења од грешних навика и себичности), бестрашће из наде у Бога, нада из трпљења, а трпљење из уздржања и страха Божијег.
• Проблем самољубља: Свети Максим истиче да је самољубље (неразумна љубав према телу и сопственом егу) мајка свих зала и страсти која раздваја човека од Бога и ближњих.
• Чистота ума: Да би човек могао истински да воли, његов ум мора бити слободан од пристрасности према материјалним стварима, што се постиже кроз чисту молитву и правилну употребу појмова и ствари.
Ово дело је део шире збирке светоотачких текстова познате као Добротољубље (налази се у III тому), а на српском језику постоји више самосталних издања, од којих је најпознатији превод епископа Артемија из 1992. године.