ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Oblast: religija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

„Nebo i pakao” (originalno na latinskom De Caelo et Ejus Mirabilibus et de Inferno, ex Auditis et Visis) iz 1758. godine je najpoznatije teološko-mističko delo švedskog naučnika, filozofa i vizionara Emanuela Svedenborga. U ovoj kapitalnoj knjizi autor detaljno opisuje zagrobni život, tvrdeći da mu je Bog pružio priliku da godinama posećuje duhovni svet, razgovara sa anđelima i demonima, te prenese svoja autentična viđenja i svedočanstva.

Knjiga je podeljena na tri glavna dela i donosi jedinstven pogled na eshatologiju koji se razlikuje od tradicionalnih crkvenih dogmi:

1. Nebo (Raj)Svedenborg opisuje nebo kao savršeno organizovan svet koji se sastoji od bezbrojnih anđeoskih zajednica.
Bog je Sunce: U duhovnom svetu, Bog (Isus Hristos) se manifestuje kao duhovno Sunce koje zrači svetlošću (koja je božanska mudrost) i toplotom (koja je božanska ljubav).
Ljudski oblik: Celo nebo ima oblik jednog „Makro-čoveka” ili anđela, a svaka zajednica odgovara određenom organu ili delu tela.
Ko ide u nebo? Svedenborg tvrdi da nebo nije rezervisano samo za hrišćane; tamo odlaze svi dobri ljudi, uključujući i pagane, Jevreje i muslimane, ukoliko su živeli moralnim životom i u ljubavi prema bližnjima.

2. Svet duhova (Međuprostor)Nakon fizičke smrti, čovek se najpre budi u takozvanom Svetu duhova. To je prelazno stanje koje se nalazi između neba i pakla
U ovom svetu, čovek postepeno skida maske i društvene konvencije koje je imao na Zemlji.
Njegova unutrašnja priroda se u potpunosti ogoljava. Kada se jasno definiše šta čovek suštinski voli, on spontano i bez ikakvog spoljnog pritiska odlazi tamo gde se oseća „kao kod kuće” – ka nebu ili ka paklu.

Pakao
Suprotno uobičajenim shvatanjima tog vremena, Svedenborg naglašava da Bog nikoga ne kažnjava niti baca u pakao.
Slobodan izbor: Ljudi sami biraju pakao jer ih privlače sebičnost, ljubav prema moći, materijalizmu i zlu.
Sreća u paklu: Svedenborg navodi bizaran primer: kada bi se zao duh popeo u nebo, nebeski miomiris bi mu smrdeo, a svetlost bi mu izgledala crna. Zli duhovi su nesrećni na nebu, a „srećni” (u okviru svojih izopačenih prohteva) samo u paklu, okruženi sebi sličnima. Pakao u celini ima oblik jednog demona i nalazi se u stalnoj duhovnoj protivteži sa nebom.

Uticaj dela
Iako je pisan preciznim, gotovo naučnim jezikom (jer je Svedenborg bio vrhunski prirodnjak svog doba), ovo delo je izvršilo ogroman uticaj na zapadnu kulturu. Iz njegovog „geografskog opisa” duhovnog sveta ideje su crpeli velikani poput Getea, Blejka, Balzaka, Dostojevskog, Poa i Borhesa. Knjiga se i danas smatra jednim od najvažnijih ezoterijskih i mističkih dela u istoriji.

odlično očuvana