Godina izdanja: /
ISBN: 167
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Sakupio i priredio: Živan M. Marinković
Izdavač: Srpska pravoslavna crkvena opština, Linc
Obim: 398 str.

„Azbuka spasenja“ je jedna od najpoznatijih i najčitanijih zbirki pravoslavne duhovne literature na našim prostorima. Najpopularnije izdanje ove knjige sakupio je i priredio protojerej Živan M. Marinković, a ona predstavlja bogatu riznicu izreka, pouka i misli hrišćanskih svetitelja i mudraca o životu, veri i spasenju duše.

Knjiga je koncipirana azbučnim redom po temama (npr. greh, ljubav, molitva, pokajanje, smirenje), što čitaocu omogućava da lako pronađe duhovne savete za različite životne situacije i dileme.



Priređivač knjige „Azbuka spasenja“, protojerej Živan M. Marinković (1899–1976), bio je jedan od najobrazovanijih i najuglednijih srpskih sveštenika, teologa i pedagoga 20. veka. Njegov život i rad ostavili su dubok trag u obrazovanju mladih bogoslova i u duhovnoj literaturi Srpske pravoslavne crkve.

Rođen je u selu Pajazitovo kod Kragujevca. Bogosloviju je upisao u Beogradu, a zbog prekida koje su doneli Balkanski i Prvi svetski rat, završio ju je u Sremskim Karlovcima 1921. godine. Odmah je primio sveštenički čin, ali se tu nije zaustavio – uz rad je vanredno završio Bogoslovski fakultet u Beogradu (1926. godine), a nakon toga je poslat na poslediplomske studije u Strazbur (Francuska).

Otac Živan Marinković je veći deo svog veka proveo kao prosvetni radnik. Po povratku iz Francuske radio je kao profesor (suplent) u Karlovačkoj bogosloviji, a potom i kao katiheta (veroučitelj) u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.

Njegov najveći doprinos crkvenom školstvu bio je na funkciji rektora Prizrenske bogoslovije. Prizrenska bogoslovija je u to vreme bila ključni stub opstanka i prosvećivanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a on je njome upravljao sa velikom posvećenošću.

Pored legendarne zbirke „Azbuka spasenja“, prota Živan je bio plodan pisac i prevodilac. Njegova dela bila su prvenstveno usmerena na vaspitanje hrišćanske omladine i moralno poučavanje naroda.

Među njegovim knjigama posebno se izdvaja:
- „Najbolji vaspitač“ – izuzetno cenjena knjiga u kojoj se bavi hrišćanskim pedagoškim pristupom, ulogom vere u formiranju ličnosti i izazovima ljudskog života.

Svoj život je završio u Kragujevcu 1976. godine, ostavivši iza sebe dela koja se i danas štampaju i čitaju širom pravoslavnog sveta. Njegov pristup je bio jedinstven jer je uspeo da spoji visoko akademsko obrazovanje stečeno u Francuskoj sa jednostavnim, narodu razumljivim jezikom vere.