Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-83815-64-1
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Brjančaninov, Ignatij Aleksandrovič
Naslov Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života : prema delima svetitelja Ignjatija (Brjančaninova) / mesta iz dela svetitelja Ignjatija Brjančaninova odabrao je i rasporedio sveštenik Sergije Molotkov ; preveo sa ruskog Mladen Stanković
Jedinstveni naslov Praktičeskaя эnciklopediя. scc
Vrsta građe enciklopedija, leksikon
Jezik srpski
Godina 2005
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, 2004 (Beograd : FineGRAF)
Fizički opis 569 str. : autorova slika ; 21 cm
Drugi autori - osoba Stanković, Mladen (prevodilac)
Molotkov, Sergije (urednik)
Zbirka ǂBiblioteka ǂObraz svetački ; ǂknj. ǂ84
(karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Практическая энциклопедия : основи правилной духовной жизни по творениям святителя Игнатия (Брянчанинова) / Сергий Молотков
Tiraž 500
Bibliografija: str. 566.
Predmetne odrednice Duhovni život – Pravoslavlje

Ova enciklopedija je sastavljena prema delima svetitelja Ignjatija Brjančaninova. Životno delo svetitelja Ignjatija sastojalo se u izlaganju učenja drevnih hrišćanskih otaca-pustinjaka na način razumljiv našem nemoćnom i duhovno raslabljenom vremenu. Za savremenog hrišćanina svetitelj Ignjatije je opitni tumač svetootačkih dela i mudri duhovni nastavnik. U ovoj knjizi pravoslavni čitalac može da nađe pouke i savete za sva nasušna pitanja duhovnog života.

Blagočestivi srpski čitaoci odavno su zavoleli bogomudre reči velikog svetitelja ruskog, podvižnika i pisca, učitelja pravoslavno-hrišćanske pobožnosti, svetitelja Ignjatija (Brjančaninova). Njegova dela predstavljaju vrednu biblioteku za svakoga ko želi ne samo da „filosofira“ (što je obično besplodno i beskorisno), već i da živi duhovnim životom kakvim je živeo svetitelj Ignjatije. Iako je za sva pitanja odgovor tražio kod drevnih otaca-podvižnika, „Asketski opiti“, „Asketske propovedi“, „Pisma monasima i mirjanima“, „Otačnik“ i druge njegove knjige, nama su vredne upravo zato što predstavljaju plod ličnog duhovnog opita, budući da je njihov autor neprestano stremio ka istinskom duhovnom i vrlinskom životu, pa je i sam postao uzor takvoga života. Mnoštvom svojih duboko poučnih dela on je naslikao savršenu sliku duhovnog života hrišćana, onakvu kakva je bila predočena u žitijima svetih ugodnika Božijih tokom cele hrišćanske istorije, naročito u učenjima svetih podvižnika vere i pobožnosti iz prvih vekova hrišćanstva, namenivši je za ugledanje i ogledanje svome potomstvu – hrišćanima poslednjih vremena.
„Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života“ nastala po delima sv. Ignjatija Brjančaninova neophodna je svakom ko želi da živi svetootačkim duhom molitve i podviga i da doba sveopšte samoobmane i bogootpadnije. Nema tog pitanja koje čovek može sebi postaviti a da mu svešteno i trezveno ne odgovori sv. Ignjatije. Ova knjiga je za svakodnevno čitanje i upražnjavanje, i svaka njena rečenica ispunjena je blagodaću Duha Kojim je Gospod izobilno obdario Svog slugu Ignjatija, episkopa kavkaskog.
Razgovarajte sa njim, jednim od najvećih duhovnika u istoriji Crkve!

Ignatije Brjančaninov (svetovno ime Dmitrij Aleksandrovič Brjančaninov, 1807–1867) bio je ruski pravoslavni episkop, monah, duhovni pisac i jedan od najznačajnijih asketskih autora Ruske pravoslavne crkve XIX veka.
Rođen je u plemićkoj porodici u Vologdskoj guberniji. Još kao mladić pokazivao je snažno interesovanje za duhovni život, iako je po želji porodice školovan za vojno-inženjersku službu. Studirao je u Glavnoj inženjerskoj školi u Sankt Peterburgu, gde je stekao široko obrazovanje i upoznao se sa književnim i intelektualnim krugovima svoga vremena. Ipak, svetovni život ga nije zadovoljavao, pa je napustio vojnu karijeru i posvetio se monaštvu.
Zamonašio se 1831. godine i dobio ime Ignatije. Ubrzo je postao arhimandrit i starešina Sergijeve pustinje kod Sankt Peterburga. Godine 1857. postavljen je za episkopa Kavkaskog i Crnomorskog. Zbog narušenog zdravlja nekoliko godina kasnije povukao se iz aktivne episkopske službe i ostatak života proveo u manastiru, posvećen molitvi i pisanju.
Brjančaninov je nastojao da pravoslavnu asketsku tradiciju drevnih pustinjskih otaca učini razumljivom i primenljivom za hrišćane svoga vremena. Posebno je naglašavao trezvenost u duhovnom životu, pažljivu molitvu, pokajanje, borbu protiv strasti i oprez prema prividnim mističnim iskustvima. Upozoravao je na duhovnu obmanu, odnosno „prelest“, smatrajući da čovek bez smirenja i iskustva lako može sopstvene misli i osećanja pogrešno protumačiti kao božansko nadahnuće.
Njegova dela zasnovana su na učenjima ranohrišćanskih podvižnika, ali i na njegovom ličnom monaškom i pastirskom iskustvu. Pisao je jasno i sistematično, pa su njegove knjige postale veoma uticajne u ruskom monaštvu i šire u pravoslavnom svetu.
Među najpoznatijim delima su „Asketski opiti“, „Asketske propovedi“, „Pisma monasima i mirjanima“, „Otačnik“ i tekstovi o molitvi, pokajanju, monaštvu i duhovnoj borbi.
Ignatije Brjančaninov umro je 1867. godine. Ruska pravoslavna crkva kanonizovala ga je 1988. godine. Danas se poštuje kao Sveti Ignatije Brjančaninov, a njegova dela ostaju među najčitanijim pravoslavnim knjigama o asketskom i duhovnom životu.

MG P71 (F)